Веданта

Санскритска реч која значи „крај Веде“. Веданта је најважнија од шест „ортодоксних“ филозофских школа у хиндуизму.

У ствари, постоји неколико различитих Веданта. Све се ослањају на исте изворе: Упанишаде, Ведантасутре, у којима је древни аутор по имену Бадарајана систематизовао учења Упанишада, и Бхагавад-Гиту. Веданта мислиоци се концентришу на две теме: Браман, који је стварност која лежи у основи универзума, и атман, који је стварност која лежи у основи људских бића.

Најпознатији облик Веданте се зове Адваита, „недуалистички“. Развио га је велики индијски мислилац Шанкара (осми век н.е.). Адваита Веданта тврди да на крају нема разлике између Брамана и атмана. Реалност која лежи у основи универзума је стварност која лежи у основи људске личности. На другој крајности је Дваита или „дуалистичка“ школа Мадхве (13. век н.е.). Мадхва је тврдио да су Браман и атман две различите стварности. Такође је учио, за разлику од Шанкаре, да свака особа има посебан атман.

Остале школе Веданте заузимају позиције негде између ове две крајности. Најважнији је Висиштадваита или „квалификовани недуализам“ Рамануђе (11. век н.е.). Име потиче од Рамануђиног неслагања са Шанкаром. Шанкара каже да ми можемо познавати Брамана без било којих квалитета или карактеристика. Али Рамануђа инсистира да Брамана познајемо само као „квалификованог“ или који има карактеристике. То јест, ми познајемо Брамана само као Бога.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 465

Рамануђа приказан са ваишнава Тилаком и Вишну статуом.