Религије славе окружење, чине га смисленим и помажу људима да живе у њима. Оне то чине, између осталог, обраћајући пажњу на годишња доба. Сезонска димензија религије често је посебно важна за људе попут ловаца, сакупљача и фармера, чији начин живота их чини свесним ритмова природе.
Један од начина на који религије обраћају пажњу на годишња доба је причање прича. Позната прича старих Грка говори о Кори или Персефони, коју је Плутон отео и на крају је морала да проведе шест месеци годишње испод земље и шест месеци изнад. Већина људи ову причу на неки начин повезује са годишњим добима и ритмовима биљног живота.
Видљивији начин прославе годишњих доба су јавни ритуали. Јавни ритуали често обележавају важне тачке у пољопривредном календару. Два важна шинто празника одржавају се у време садње у пролеће и бербе у јесен. Али пољопривредни календар није увек дефинисан пролеће и јесен. Два хиндуистичка празника, Дусехра и Дивали, обележавају крај кишне сезоне и садњу озимих усева.
И други сезонски празници обележавају догађаје у соларној години. Стари Римљани су славили поновно рођење сунца у време непосредно после зимског солстиција 25. децембра. Европски фолклор чува сећања на прославе летњег солстиција летње ноћи средином лета. Током лета, иако не на одређени датум, Индијанци на Великим равницама често су славили плесове сунца.
Многе религије обележавају почетак Нове године, иако се датуми када то чине знатно разликују. Једна заједничка карактеристика новогодишњих празника је ексцес. Неки научници повезују овај ексцес са нестанком старог поретка, након чега је на крају празника уследило успостављање новог поретка.
Услови савременог живота често одвлаче људе од ритмова годишњих доба. Ипак, многи ритуали уобичајени у Северној Америци имају сезонску димензију, чак и ако није увек веома очигледна. Јеврејски празници Пасха, Шавуот и Сукот одговарају важним временима пољопривредне године у старом Ханану. Божић пада на датум старе прославе поновног рођења сунца, а Васкрс је пролећни празник новог живота.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 415-416
0 $type={blogger}:
Постави коментар