Једна од три главне гране ХРИШЋАНСТВА. Реч „католик“ значи универзални. Римокатолицизам је универзалан у два смисла. Протеже се широм света, и што је још важније, себе види као правог носиоца универзалне хришћанске традиције. Назива се римским јер сматра да је епископ Рима врховни вођа хришћанства. Римски епископ се зове папа.
ИСТОРИЈА
У већем делу прошлости, историја римокатолицизма је историја хришћанства, затим хришћанства у западној Европи. Римокатоличка црква – црква западне Европе – није званично раскинула са православним црквама – црквама источне Европе – све до 1054. н.е. Протестанти су напустили Католичку цркву тек током реформације у 16. веку.
Ипак, корени изразитог римокатолицизма су веома стари. Они се враћају на општи културни расцеп у Римском царству. Језик и култура источне половине царства били су грчки. Они из западне половине царства били су латински. Римски епископ је врло рано тврдио да је врховни међу епископима. Према предању, био је наследник Петра, најважнијег Исусовог ученика и првог епископа Рима. Епископи у источној половини царства никада нису признали ову тврдњу. И Исусови апостоли су основали своје најважније цркве.
Отприлике 500. године нове ере, исток и запад су пошли својим путем. Политичке институције на западу су углавном пропале. Папа је одржавао ред. Под његовом управом, хришћанство је донето у северну Европу, на пример, у Енглеску и Немачку. До 800. н.е. Свето римско царство је владало централном и западном Европом. Када су папа и поглавар православних цркава изопштили један другог 1054. године, спор је био између далеких рођака, а не браће.
Средњи век је био период формирања римокатолицизма. Папа Григорије I (папа, 590–604) је систематизовао литургију мисе. Дугачак низ мислилаца, који се протеже од Августина Ипонског до Томе Аквинског, формулисао је католичка учења. Градитељи су изградили импресивне цркве у романичком стилу, затим цркве у готичком стилу од којих и данас застаје дах. Монаси, монахиње и фратри практиковали су начин живота укорењен у верској оданости. Мистици, међу којима су многе жене као што су Јулијана од Норича и Хилдегарда од Бингена, извештавале су о интензивним визијама божанског. Али ово је било и време инквизиције и крсташких ратова.
Када су се протестанти побунили у реформацији, католици су одговорили контрареформацијом. На Тридентском сабору су реформисали одређене праксе, али су реафирмисали централна католичка учења. Док су многи протестанти одбацивали дела људских руку као идолопоклонство, Католичка црква је наручивала ремек-дела барокне уметности. Посебно уз помоћ новоосноване Дружбе Исусове, католички мисионари су проповедали хришћанство у Азији и Америци.
Међу британским колонијама Северне Америке, католици су имали најближе везе са Мерилендом. Католик, Сесил Калверт, добио је прву повељу за Мериленд. Први католички бискуп у Сједињеним Државама био је бискуп Балтимора Џон Керол (постављен 1789). Бискуп Керол је био рођак Чарлса Керола, потписника Декларације о независности. Током 19. века Америчка католичка црква је изузетно расла јер су људи емигрирали из католичких земаља као што су Ирска, Италија и Пољска.
Током 19. и 20. века, католици у протестантским земљама Европе, као и Сједињеним Државама, били су предмет прогона, понекад подлих и жестоких. У овом контексту избор католика Џона Ф. Кенедија за председника Сједињених Држава био је велики, позитиван догађај. У истом периоду, црква се борила са модерном, научном мишљу. Први ватикански концил (1869–70) одбацио је модерне идеје и потврдио врховни положај папе. Други ватикански концил (1962–65) заузео је помирљивији став. До почетка 21. века кроз цркву су текле јаке конзервативне струје.
ВЕРОВАЊА
Католици потврђују истине хришћанства које су формулисане не само у древним веровањима и саборима већ и на свим саборима католичких бискупа и у изјавама папе. Они тврде да је Бог Тројица, Отац, Син и Свети Дух, и да је Исус и потпуно божански и потпуно човек.
У формулисању истина хришћанства, католици су имали тенденцију да користе другачије изразе од православних хришћана. Православне цркве су имале тенденцију да говоре о томе да људска бића постају света или божанска. Католички мислиоци су имали тенденцију да користе више легалан језик изворног греха, помирења и искупљења. То су, међутим, само тенденције.
Католици се разликују од протестаната по бројним тачкама. Протестанти прихватају само Библију као извор верске истине; католици прихватају и црквене традиције. Протестанти су имали тенденцију да наглашавају да Божја милост спасава, а не људска дела; католици инсистирају да милост делује заједно са људским напором. Протестанти су били склони да ритуалне радње виде само као знаке верске истине; католици уче да Бог своју милост даје у сакраментима. Протестанти су имали тенденцију да се фокусирају искључиво на Исуса; католици такође поштују Исусову мајку Марију, као средство којим је Бог постао тело. Они такође поштују светитеље.
ПРАКСЕ
Католици признају седам сакрамената: крштење, потврда (миропомазање), Евхаристија, покајање (исповедање грехова), брак, рукоположење и болесничко помазање.
Централни део католичког богослужења је миса. Ово је традиционално, литургијско славље евхаристије. Од Другог ватиканског концила, католици служе мису на локалним језицима, а не на латинском. Такође су ставили већи нагласак и на учешће у сабрању, као што је певање, и на проповед као начин поучавања учесника.
ОРГАНИЗАЦИЈА
Католици заправо признају две врховне власти: састанке бискупа познатих као сабори и папу. Однос између њих двоје се мењао кроз историју.
Папа управља црквом из Рима. Помажу му административно особље, познато као Курија, и одабрана група бискупа, позната као Колегиј кардинала. Католичка црква дели свет на територије познате као бискупије. Сваком бискупијом управља бискуп. У оквиру бискупија у жупама (парохијама) служе свештеници и ђакони. Црква строго резервише своје службе за неожењене мушкарце.
Поред бискупа, свештеника и ђакона, Католичка црква има дугу традицију калуђера и редовница, људи који се уместо брака посвећују верском животу.
ЗНАЧАЈ
Отприлике једна шестина светске популације су римокатолици (2004. године отприлике 1.098.000.000 људи). Римокатолицизам је дао огроман допринос културном наслеђу Европе. Такође је важан део живота многих људи широм света.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 392-394
0 $type={blogger}:
Постави коментар