Народ у централном Израелу који тврди да потиче од израелских племена Јефрема и Манасије; заиста, они себе називају Израелцима као и Шамеримима, „чуварима закона“. Име потиче од Самарије, имена главног града древног краљевства Израел. Према јеврејској традицији, Самарићани нису Израелци, већ потичу од народа који је пресељен у регион када је Асирија освојила Самарију 721. п.н.е.
Самарићани су строги монотеисти. Обожавају Бога под именом ЈХВХ („Господ“). Њихови свети списи садрже само Тору или Петокњижје, односно првих пет књига Библије. Они такође поштују Мојсија и радују се последњем дану у којем ће Бог обновити њихова потраживања и осветити се злима.
Најсветије место за Самарићане је гора Гаризим. Тамо су саградили храм касних 300-их, али га је уништио јеврејски свештеник и владар Јован Хиркан 128. п.н.е. Самарићани још увек славе Пасху на гори Гаризим. Они такође строго поштују суботу.
У античком свету постојала је велика нетрпељивост између Самарићана и Јевреја. Они који су се вратили из изгнанства у Вавилону видели су Самарићане као уљезе и одбили су помоћ Самарићана у обнови храма у Јерусалиму. Исусова добро позната парабола о добром Самарићанину препознаје непријатељске односе између ове две групе (Лука 10,29–37).
Данас је преживело само око 650 Самарићана. Отприлике половина живи у близини Тел Авива и држављани су Израела. Друга половина живи у области Наблуса, близу планине Гаризим, снажно палестинске области. Израелско-палестински мировни споразум од 28. септембра 1995. гарантовао је свим Самарићанима слободу вероисповести и приступ светим местима. Палестински изборни закон усвојен у децембру 1995. резервисао је једно место у Палестинском савету од 83 места за Самарићане који живе у близини Наблуса.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 406
0 $type={blogger}:
Постави коментар