Чланови верског покрета који је започео на Јамајци међу људима афричког порекла. Зову се и Расте.
Име растафаријанци потиче од Раса (принц) Тафарија, имена бившег цара Етиопије Хаилеа Селасија (1892–1975), пре његовог крунисања. Растафаријански покрет је делом инспирисан покретом који је водио други Јамајчанин, Маркус Гарви (1887–1940). Гарви је проповедао црначки понос и заговарао повратак црнаца у Африку. Крунисање Хаилеа Селасија 1930. испунило је многе црне људе надом у политичку и економску независност. Заиста, многи растафаријанци су га видели као Божјег гласника на земљи.
Најпознатији растафаријански аспекти су ношење дредова, употреба ганџе (марихуане) и реге музике. Дредови, са коренима у назорејском завету у Библији (Бројеви 6), означавају растафаријанце као особене; имају бројне симболичке резонанције, почевши од лепоте црне косе. Сакраментална употреба марихуане, сматрају растафаријанци, омогућава им да се повежу једни са другима и својим дубљим ја. Много реге музике укључује растафаријанске теме и као резултат тога је важна у ширењу покрета.
Ови симболи добијају своје значење из дубље визије. Растафаријанци себе виде као живе у изгнанству у Вавилону. Снаге околног друштва – бивши британски владари, културна и економска доминација Сједињених Држава, структуре јамајчанског друштва и традиционалне хришћанске цркве – тлаче црнце. Растафаријанци одбацују те силе и славе Африку, посебно Етиопију. Традиционално, Африку су видели као рај у који ће се црнци једног дана вратити. Тај повратак означиће крај њихове патње.
Као Јевреји и муслимани, растафаријанци не једу свињетину. Неки од њих су вегетаријанци. Они су били активни у промовисању политичке и економске моћи црнаца. Иако су прво настали на Јамајци, данас се растафаријанци налазе на већини места где живе људи афричког порекла.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 374
0 $type={blogger}:
Постави коментар