Сједињене Америчке Државе дугују свој настанак тежњи различитих протестантских деноминација да направе неку врсту федерације, бежећи од прогона усвојим матичним земљама, а којима су се касније придружили и римокатолицици. Религија је због тога имала и још увек има велику улогу у политичком животу ове земље.
Главни представник њиховог политичког система је, сигурно, председник САД. Полазећи од погрешне претпоставке да је САД секуларна држава и као таква није подложна у већој мери утицају религије на политику, академска јавност занемарује чињеницу да су сви досадашњи председници САД били веома религиозни. Општа слика религија у САД данас изгледа овако:
У даљем раду ћемо набројати досадашње председнике САД и њихово религиозно опредељење, као и најзначајније догађаје у њиховим мандатима који су били повезани са њиховом религиозном припадношћу.
1789-1797 Џорџ Вашингтон (епископалац)
Религиозна припадност првог америчког председника је била предмет многих дебата још за време његовог председниковања. Мишљења су се разликовала; по једнима је био деист, по другима масон, а присвајају га и протестанти, како традиционални, тако и евангелички. Вашингтон је, иначе, крштен и одгајан као припадник Епископалне цркве.
У тој цркви се и венчао (1759.) и био члан управе (тзв. vestryman). Међутим, ретко је одлазио у цркву и није се причешћивао.
Нема доказа да је Вашингтон био евангелички протестант или деиста, осим тога што је у неким моралним погледима био близак овим групама чији су припадници били бројни у то време. Вашингтон је веровао у личног Бога који одговара на молитве и који руководи људима својим промислом.
Његово веровање да је лични живот искључиво у домену приватности, те да испољавању личне религиозности нема много места у јавности је обликовало тадашњу америчку нацију у настајању да религиозна нетрпељивост и мржња води ка опасним поделама у тренуцима када је јединство најпотребније.
Једно од ретких помињања религије у јавности можемо наћи у његовом опроштајном обраћању при крају другог предедничког мандата где каже:
„Of all the dispositions and habits which lead to political prosperity, religion and morality are indispensable supports... And let us with caution indulge the supposition that morality can be maintained without religion. Whatever may be conceded to the influence of refined education on minds of peculiar structure, reason and experience both forbid us to expect that national morality can prevail in exclusion of religious principle.“
Такође је значајно и Вашингтоново обраћање поводом Прогласа о националном Дану захвалности. Проглас је послат гувернерима и у њему се „народ ових Држава“ позива да посвети себе служењу „том великом и славном Бићу који је доброчинитељ свих добара која беху, која јесу и која ће бити.“ Народ би требао исказати своју захвалност Богу за његову заштиту током Револуције и за каснији мир, за Устав који је начињен на „мирољубиви и разумни начин“, за „грађанске и верске слободе“ и уопште, „за сва велика и разноврсна добра која нам је даровао“. Проглас такође истиче да је „дужност свих народа да признају промисао свемогућег Бога, да се покоре Његовој вољи, да буду захвални за Његова доброчинства, и да понизно траже Његову заштиту“. Овај Проглас се завршава позивом народу Сједињених Држава да моли и преклиње Бога „да опрости наша народна и остала сагрешења“, да дозволи националној влади да буде мудра и праведна, да „штити и води“ све народе, да унапређује „истиниту веру и врлину и напредак науке“ и да „целоме човечанству подари такав степен напретка за који Он сâм зна за најбољи“.
Из горе наведеног можемо закључити да је Џорџ Вашингтон, иако је имао неке особене погледе на религију, био припадник Епископалне цркве.
1797-1801 Џон Адамс (унитаријанац, првобитно конгрегационалист)
За разлику од свог претходника, Џон Адамс, други председник САД, није скривао своју религиозност. Одгојен као припадник конгрегационалне цркве касније јепостао унитаријанац. Ово веровање је прихватио, као и многи његови савременици, под утицајем Просветитељства које је проповедало поједностављено хришћанство лишено мистериозности.
1801-1809 Томас Џеферсон (без припадности / деист)
Томас Џеферсон је био убеђени присталица раздвајања државе и религије. Поред тога што је познат као творац Декларације о независности (1776), он је такође аутор Повеље о религиозној слободи (1777) која је ушла у основе правног система у Вирџинији. Заједно са својим пријатељем Џејмсом Медисоном је творац Уставног амандмана (1787) који је написмено гарантовао верске слободе.
Током кампање за председничке изборе 1800. године Џеферсон је био оптужен од стране супарничке партије федералиста да је атеиста. У време свог првог председничког мандата, у одговору на писмо једном баптистичком проповеднику, Џеферсон је употребио чувену метафору о „зиду раздвајања“ између цркве и државе.
Иако није припадао ниједној деноминацији Џеферсона можемо сврстати у деисте који одбацују традиционалну хришћанску доктрину, као нпр. девичанско зачеће, првородни грех или васкрсење Христово. Био је убеђен да је првобитна Христова порука била искварена од стране апостола Павла, Јеванђелиста и протестантских реформатора. Током свог председниковања и у касијем раздобљу свог живота Џеферсон је из Библије избацио сва она места која говоре о чудима, а оставио она која говоре о етичким питањима. Ово дело је објавио под називом The Life and Morals of Jesus, а познатије је под називом Џеферсонова Библија.
1809-1817 Џејмс Медисон (епископалац / деист)
Џејмс Медисон, рођен у робовласничкој породици у Вирџинији је као дете крштен у Англиканској цркви. Иако је, попут многих својих савременика, Медисон избегавао да јавно говори о својим религиозним убеђењима, можемо рећи да је, иако номинално епископалац, био ближи деистичком погледу на религију.
1817-1825 Џејмс Монро (епископалац / деист / без припадности)
Веома мало знамо о погледу на религију Џејмса Монроа. Осим чињенице да је крштен у Англиканској цркви у Вирџинији, скоро да нема помена о питањима религије у његовим сачуваним списима. Ово је навело неке да тврде да је он био деиста или без неке посебне религиозне припадности.
1825-1829 Џон Квинси Адамс (унитаријанац)
Рођен као конгрегационалист, један од најобразованијих председника САД, Џон Квинси Адамс није био нарочито религиозан, иако је, попут свог оца, умро као унитаријанац. Његова религиозна убеђења су се мењала током живота, од тринитарне теологије у младости, до одбацивања Христовог божанства, девичанства Маријиног и Библије као извора божанског откровења.
1829-1837 Ендру Џексон (презвитеријанац)
Џексон је поштовао основне хришћанске принципе од своје младости, али је постао религиозан у пуном смислу речи тек по завршетку свог председничког мандата. Као председник, Џексон је одбио да потпише прокламацију о националном дану молитве. У писму 12. 06. 1832. пише:
„I could not do otherwise without transcending the limits prescribed by the Constitution for the President, without feeling that I might in some degree disturb the security which religion now enjoys in this country, in its complete separation from the political concerns of the General Government. It is the province of the pulpits and the state tribunals to recommend the mode by which the people may best attest their reliance on the protecting arm of the Almighty in times of great distress.“
1837-1841 Матин ван Бјурен (калвиниста = Холандска реформисана црква)
Мартин ван Бјурен је био припадник Холандске реформисане цркве која је по своме учењу калвинистичка. Поред ове цркве посећивао је и Епископалну цркву у Вашингтону док је служио свој председнички мандат.
1841 Вилијам Хенри Харисон (епископалац)
Иако је углавном навођено да је Харисон био епископалац, веома се мало зна о његовом религиозном животу. Сутрадан по ступању на председничку дужност је купио Библију, а умро је месец дана касније.
1841-1845 Џон Тајлер (епископалац)
Нема много података о Тајлеровој религиозности, иако се обично уврштава у епископалце. Свештеник није позван ка његовој самртној постељи, а у својим белешкама о тим последњим данима његова супруга није прибележила ништа о вери, нади, Христу или вечном животу.
1845-1849 Џејмс К. Полк (методист)
Полк је рођен као презвитеријанац, али није крштен јер су његови деда и отац били деисти а свештеник је инсистирао да прво признају Христа као Спаситеља што они нису желели да учине. Своје преобраћење је доживео у 38. години. Крштен је од методистичког свештеника на самртној постељи.
1849-1850 Закари Тејлор (номинално епископалац)
Рођен као епископалац и ожењен посвећеном припадницом ове заједнице, Тејлор се никада није причестио у овој или било којој другој цркви.
1850-1853 Милард Филмор (унитаријанац)
Одрастајући у методистичкој породици Филмор је показивао мало занимања за религију пре него што је постао унитаријанац 1831. године. Као политичар у Њујорку, пре свог председничког мандата, учествовао је, као противник, у дебати да ли треба трошити државни новац као потпору католичким школама.
1853-1857 Френклин Пирс (без припадности, касније епископалац)
Незаинтересован за религију у младости, Пирс се оженио Џејн Аплтон, посвећеном верницом. Породична трагедија када су им двојица синова умрла у раном детињству, а трећи син погинуо пред њиховим очима у железничкој несрећи два месеца пре Пирсове инаугурације, их је окренула вери. По одласку са дужности Пирс је крштен у Епископалној цркви у Њу Хемпширу.
1857-1861 Џејмс Бјукенан (презвитеријанац)
Рођен као презвитеријанац, Бјукенан је током живота посећивао цркве различитих деноминација. Током свог председниковања је одлучио да постане пуномправни члан презвитеријанске заједнице, али је то одложио до завршетка свог мандата. Придружио се Презвитеријанској цркви у Пенсилванији марта 1861. године.
1861-1865 Абрахам Линколн (без припадности)
Линколн је одгајан као баптиста уз јаку примесу калвинистичког учења о предистинацији. Касније је одбацио учење о предодређењу, али је његов карактер био обликован у складу са овим фаталистичким учењем.
Његова религиозност се временом развијала од механицистичког до личносног схватања Бога. Пресудна је била 1862. година када му у фебруару умире син, а током године се дешавају највеће битке у грађанском рату. Септембра 1862. Линколн записује своја размишљања о Богу:
„The will of God prevails. In great contests, each party claims to act in accordance with the will of God. Both may be, and one must be wrong. God cannot be for and against the same thing at the same time. ... I am almost ready to say this is probably true--that God wills this contest, and wills that it shall not end yet--By his mere quiet power, on the minds of the now contestants, He could have either saved or destroyed the Union without a human contest--Yet the contest began--And having begun He could give the final victory to either side any day--Yet the contest proceeds.“
У исто време Линколн се позива на Божију вољу у вези ослобађања робова. На седници свог кабинета изјављује:
"God had decided this question in favor of the slaves. He was satisfied that it was right, was confirmed and strengthened this action by the vow and the results."
Председник Линколн, на кога је атентат извршен на Велики петак, а који је преминуо уочи Васкрса, важи за највећег теолога међу председницима САД иако званично није припадао ниједној деноминацији.
1865-1869 Ендру Џонсон (без припадности)
Ендру Џонсон се самоодређивао као религиозан, али није припадао ниједној цркви. Понекад је одлазио у методистичку цркву са својом женом, а понекад је присуствовао римокатоличкој миси јер је поштовао однос ове цркве према сиромашнима. Сахрањен је 1875. у Тенесију по масонском обреду.
1869-1877 Јулисиз С. Грант (презвитеријанац?/методист?/без припадности)
Грант није био припадник ниједне цркве нити је био крштен. Обично се сврстава међу методисте због два разлога; његова жена је била припадник ове заједнице, а једном приликом, док је Грант био болестан и у несвесном стању методистички свештеник га је попрскао водом и прогласио крштеним.
1877-1881 Радерфорд Б. Хејз (без припадности)
Хејз је рођен у презвитеријанској породици, али је у младости ишао у методистичку школу. Себе није сматрао припадником ниједне деноминације, већ једноставно хришћанином, иако је са својом супругом присуствовао методистичким богослужењима.
1881 Џејмс Гарфилд (Ученици Христови)
Познат као „preacher president“, Гарфилд се крстио у осамнаестој години на једном хришћанском окупљању (1850). Иако никада званично није постао проповедник наступао је као такав до добијања мандата у Конгресу 1863. године.
Гарфилд је убијен 100 дана после полагања председничке заклетве од стране Чарлса Гитоа, проповедника, писца и адвоката.
1881-1885 Честер Артур (епископалац)
Отац Честера Артура је био баптистички свештеник, али су Честер и његов брат одбијали да прихвате веру својих родитеља, што је био један од разлога раскида са њиима. Артурова жена је била епископалка, а он сâм је, за време свог председничког мандата посећивао епископалну цркву Св. Јована наспрам Беле куће.
1885-1889, 1893-1897 Грувер Кливленд (презвитеријанац)
Као син презвитеријанског свештеника Кливленд је сваке недеље похађао веронауку и присуствовао служби коју је његов отац служио. Кливленд је остао презвитеријанац до краја живота.
1889-1893 Бенџамин Харисон (презвитеријанац)
Харисон је целог живота био посвећени презвитеријанац. Преко 40 година је служио као црквени старешина, а током Грађанског рата је у свом шатору одржавао молитве, а ову навику је наставио да практикује током свог председничког мандата.
1897-1901 Вилијам Мекинли (методист)
Један од најрелигиознијих америчких председника, Мекинли је од своје младости био посвећени методиста. Једини је од америчких председника који је јавно тражио Божију помоћ и милост у прокламацијама поводом Дана захвалности. Прве године свог мандата на овај празник изјављује:
„Our faith teaches that there is no safer reliance than upon the God of our fathers, who has so singularly favored the American people in every national trial, and who will not forsake us so long as we obey His commandments and walk humbly in his footsteps.“
На Мекинлија је пуцано 1901., а он је, показујући своју веру, јавно опростио своме убици осам дана пре негошто је преминуо.
1901-1909 Теодор Рузвелт (калвинист = Холандска реформистичка црква)
Рузвелт је био припадник Холандске реформистичке цркве, иако је у детињству са својом мајком ишао у презвитеријанску цркву. Када није био у могућности да присуствује богослужењима у Реформистичкој цркви ишао је у Епископалну цркву чија је припадница била његова друга жена, Едит.
Рузвелт је изједначавао патриотизам и религију. У својој књизи Fear God and Take Your Own Part, говори:
„Unless we are thorough-going Americans and unless our patriotism is part of the very fiber of our being, we can neither serve God nor take our own part.“
1909-1913 Вилијам Х. Тафт (унитаријанац)
Одгајан као унитаријанац, Тафт је своју веру описао следећим речима:
„I am a Unitarian. I believe in God. I do not believe in the divinity of Christ, and there are many other of the postulates of the orthodox creed to which I cannot subscribe. I am not, however, a scoffer at religion but on the contrary recognize, in the fullest manner, the elevating influence that it has had and always will have in the history of mankind.“
Током кампање за председничке изборе 1908. године Тафт је морао да доказује да није атеиста, те је објављен чланак у New York Times-у којем то оповргава.
Тафту је, пре него што је постао председник, понуђено да постане председник колеџа Јејл који је повезан са конгрегационалистичком црквом. Он је то одбио јер није веровао у божанство Христово.
1913-1921 Вудро Вилсон (презвитеријанац)
Вилсон је био веома добро теолошки образован јер је одгојен у породици у којојсу његов отац, професор теологије, и стриц били презвитеријански свештеници. У време његове младости презвитеријанци су се раздвојили по питању признавања еволуције, те су прекинути односи са стрицем који је био заговорник ове теорије.
Предани истраживач хришћанске историје и вере, Вилсон је 1911. године записао свој лични поглед на Библију:
„[The Bible is] a book which reveals men unto themselves, not as creatures in bondage, not as men under human authority, not as those bidden to take counsel and command of any human source. It reveals every man to himself as a distinct moral agent, responsible not to men, not even to those men whom he has put over him in authority, but responsible through his own conscience to his Lord and Maker. Whenever a man sees this vision he stands up a free man, whatever may be the government under which he lives, if he sees beyond the circumstances of his own life.“
1921-1923 Ворен Хардинг (баптист)
Хардингова мајка, припадник методистичке цркве, је своме сину дала средње име Гамалиел у жељи да постане „учитељ Божијег народа“. Међутим, он се касније придружио баптистима. Касније је његова породица приступила адвентистима седмог дана, а он је постао масон. Иако је редовно присуствовао баптистичким богослужењима није се причешћивао јер се сматрао недостојним.
1923-1929 Калвин Кулиџ (конгрегационалист)
Иако је од своје младости редовно присуствовао богослужењима Кулиџ је тек после завршетка свог председничког мандата постао пуноправни члан конгрегационалистичке цркве. У својој аутобиографији пише:
„While there had been religious services, there was no organized church society near my boyhood home. Among other things, I had some fear as to my ability to set that example which I felt always ought to denote the life of a church member.“
1929-1933 Херберт Хувер (квекер)
Хувер је рођен у породици кекера чији су преци дошли у Америку у раном 18. веку у потрази за верском слободом. У младости је редовно читао Библију, а у својим студентским данима је имао проблем како да помири своју веру са новим научним открићима, попут еволуције. У време председничке кампање 1928. једно од кључних питања је била религиозна припадност кандидата. Хувер је припадао минорној заједници квекера, а његов противкандидат Ал Смит је био римокатолик, припадник заједнице која је често била потцењивана. Хувер није желео да искористи негативно расположење према вероисповести свог противника. У своме говору 11. 08. 1928. године прихватајући номинацију републиканске странке за председника изјављује:
„In this land, dedicated to tolerance, we still find outbreaks of intolerance. I come of Quaker stock. My ancestors were persecuted for their beliefs. Here they sought and found religious freedom. By blood and conviction I stand for religious tolerance both in act and in spirit. The glory of our American ideals is the right of every man to worship God according to the dictates of his own conscience.“
Због својих религиозних уверења Хувер није дао председничку заклетву, већ је само потврдио своје служење. Међутим, постоје и тврдње да је ипак дао заклетву на породичној Библији.
1933-1945 Френкил Делано Рузвелт (епископалац)
Рузвелт је целог живота био припадник епископалне цркве и био је биран на црквене положаје vestryman и senior warden. У младости је био редовни учесник у животу своје цркве, а касније је проредио своје одласке на богослужења. Поред тога што је религиозне слободе сматрао једним од четири суштинских слобода, Рузвелт је наглашавао значај Библије у америчкој историји говорећи:
„We cannot read the history of our rise and development as a nation, without reckoning with the place the Bible has occupied in shaping the advances of the Republic. Its teaching, as has been wisely suggested, is ploughed into the very heart of the race.“
Месец дана после уласка САД у II светски рат у своме обраћању нацији разлог за улазак у рат објашњава религиозним појмовима:
„Our enemies are guided by brutal cynicism, by unholy contempt for the human race. We are inspired by a faith that goes back through all the years to the first chapter of the Book of Genesis: 'God created man in his own image.' We on our side are striving to be true to that divine heritage. We are fighting, as our fathers have fought, to uphold the doctrine that all men are equal in the sight of God.“
1945-1953 Хари С. Труман (баптист)
Рођен као баптиста, Труман је то и остао до краја живота. За време мандата често је у својим говорима цитирао начела хришћанске вере. Америку је посматрао као хришћанску нацију и изјављивао да је:
„was established by men who believed in God. You will see that our Founding Fathers believed that God created this nation. And I believe it, too.“
По избијању Хладног рата Труман је сматрао да је то првенствено морални конфликт. Веровао је да је комунизам
„a tyranny led by a small group who have abandoned their faith in God. These tyrants have forsaken ethical and moral beliefs.“
1953-1961 Двајт Ајзенхауер (презвитеријанац)
Ајзенхауерова породица је првобитно припадала Речној браћи, подсекти менонита. Међутим, његови родитељи су се крајем 1890-их прикључили Истраживачима Библије од којих су касније настали Јеховини сведоци.
Двајт Ајзенхауер је званично постао припадник презвитеријанске цркве 12 дана по свом ступању на дужност 01. 02. 1953. године када је био крштен и миропомазан што га чини јединим америчким председником који је обавио овај обред током свог мандата.
Следеће, 1954. године је у Заклетву застави додао израз „under God“, а 1956. је као мото САД усвојио израз „In God we trust“, што је потом штампано и на папирним доларским новчаницама.
1961-1963 Џон Ф. Кенеди (римокатолик)
Кенеди је први председник САД римокатоличке вероисповести. До средине XX века подозрење према Римокатоличкој цркви у САД је спласло, тако да је могло доћи до Кенедијеве председничке номинације и победе на изборима.
Међутим, тензије око његове религиозне припадности су га нагнале да 1960. у говору у Хјустону изјави:
„I believe in an America that is officially neither Catholic, Protestant nor Jewish--where no public official either requests or accepts instructions on public policy from the Pope, the National Council of Churches or any other ecclesiastical source--where no religious body seeks to impose its will directly or indirectly upon the general populace or the public acts of its officials--and where religious liberty is so indivisible that an act against one church is treated as an act against all. If I should lose on the real issues, I shall return to my seat in the Senate, satisfied that I had tried my best and was fairly judged. But if this election is decided on the basis that 40 million Americans lost their chance of being president on the day they were baptized, then it is the whole nation that will be the loser, in the eyes of Catholics and non-Catholics around the world, in the eyes of history, and in the eyes of our own people.“
1963-1969 Линдон Џонсон (Ученици Христови)
Након Кенедијевог убиства Џонсон се заклео на дужност у председничком авиону Air Force One положивши руку на Кенедијев примерак Католичког мисала уместо на Библију. Џонсон је рођен у породици са разноликим религиозним наслеђем, пре свега баптистичким. Као одрастао, Џонсон се придружио Ученицима Христовим, иако није био претерано ревностан члан. Због рата у Вијетнаму је одлучио да се не кандидује на изборима 1968., а док је још био на председничком положају замолио је чувеног проповедника Билија Грејема да беседи на његовој сахрани, што је овај и учинио 1973. године.
1969-1974 Ричард Никсон (квекер)
Никсон је рођен у веома религиозној породици квекера у којој се обавезно молило и било забрањено пити алкохол, коцкати се и псовати. Као средњошколац, Никсон је свирао клавир на недељним службама и певао у црквеном хору. Никсонова вера је, донекле, била пољуљана на колеџу, између осталог и због смрти старијег брата. За време свог председничког мандата Никсон је одлазио на службу у презвитеријанску цркву, а такође је био близак са проповедником Билијем Грејамом. Овај харизматични евангелички проповедник је постао Никсонов духовни саветник који је веома често проповедао у Белој кући.
1974-1977 Џералд Форд (епископалац)
Форд је одрастао као епископалац и до краја живота је припадао овој деноминацији. Није био предани верник, а у младости је недељом радије играо бејзбол него ишао на богослужење. Док је служио као конгресмен, Форд је посећивао недељне састанке на којима је са осталим колегама проучавао Библију. На тим састанцима је упознао Били Зеолија, старешину велике евангеличке организације и њих двојица су постали пријатељи. Зеоли је био Фордов духовни саветник у време његовог председничког мандата.
1977-1981 Џими Картер (баптист)
Џими Картер је крштен са 11 година у баптистичкој цркви. Током председничких предизбора 1976. године себе је прогласио „born-again“ (поново рођеним) хришћанином, што му је донело гласове милиона евангеличких хришћана. Описујући своју веру, Картер је 1978. године изјавио:
„For those of us who share the Christian faith, the words 'born again' have a very simple meaning--that through a personal experience, we recommit our lives as humble children of God, which makes us in the realest possible sense brothers and sisters of one another.“
Након свог мандата Картер се вратио у Џорџију где је предавао веронауку у недељној школи и написао две књиге о својим религиозним веровањима. Када је 1993. настао раскол у Јужњачкој баптистичкој конвенцији Картер се придружио Задружном баптистичком удружењу. Због нараслог козерватизма међу баптистима Картер је јавно критиковао њихову политику према улози жена у заједници.
1981-1989 Роналд Реган (презвитеријанац)
Реган је крштен као дете у цркви Ученика Христових, што је била религија његове мајке, док је његов отац био римокатолик. Од 1963. године је почео да посећује презвитеријанску цркву чији је пуноправни члан постао по одласку са председничке дужности.
1982. године је подржао уставни амандман да се дозволи добровољна школска молитва. Следеће године је одликовао проповедника Билија Грејема председничком медаљом слободе и прогласио ту годину „годином Библије“.
1989-1993 Џорџ Х. В. Буш (епископалац)
Рођен у епископалној породици Буш старији је имао проблем да јавно говори о својој религији сматрајући је приватним питањем, што је на њега бацило сенку сумње фундаменталних кругова. У говору средином 1990-их Буш, говорећи о овом питању, каже:
„I felt uncomfortable, very honestly, talking about the depth of my religion when I was president. I'm an Episcopalian. I'm kind of an inward guy when it comes to religion. I felt it strongly. I think Lincoln was right: you can't be president without spending some time on your knees professing your faith and asking God for strength, and to save our nation. But I believe strongly in the separation of church and state. I don't believe a president should be advocating a particular denomination, or particular religion. And yet, I can tell you in direct response to your inquiry that we, in our family, say our prayers every night--Barbara and I do, we say the blessing. And it's more than rote.“
1993-2001 Вилијам (Бил) Клинтон (баптист)
Клинтон је, за разлику од свог претходника, лако говорио језиком посвећених евангелиста. Крштен је у баптистичкој цркви када је имао 9 година. Као младић је присуствовао скупу на којем је проповедао Били Грејем и том приликом је осетио духовно буђење које је описао речима:
„So here we were with neighborhood after neighborhood after neighborhood in my state on the verge of violence, and yet tens of thousands of black and white Christians were there together in a football stadium. And when he issued the call at the end of this message, thousands came down holding hands, arm in arm, crying. It was the beginning of the end of the Old South in my home state. I will never forget it.“
Током свог председничког мандата Клинтон је посећивао методистичку цркву заједно са својом супругом Хилари Клинтон која је била припадница те заједнице од детињства.
2001-2009 Џорџ В. Буш (методист)
Рођен у епископалној породици, Буш млађи је у детињству, поред ове, посећивао и презвитеријанску цркву. Као младић је имао лошу репутацију и проблем са алкохолом, али је средином 1980-их постао поново рођени хришћанин под утицајем проповедника Билија Грејема. Своје прве председничке изборе је, добрим делом, добио захваљујући гласовима фундаменталистичких и конзервативних хришћана обећањем да ће вратити морал у Белу кућу. После напада 11. 09. 2001., иако се позивао на Бога покушао је да смири страсти у односу према муслиманима говорећи:
„The face of terror is not the truth faith of Islam. That is not what Islam is all about. Islam is peace.“
2009-2017 Барак Обама (неденоминацијски хришћанин)
Одрастајући у секуларној породици, Обама је пронашао хришћанство током духовног буђења у другој половини XX века под утицајем пастора Џеремије Рајта који је комбиновао Библију са друштвеним активизмом. Обама се придружио заједници подназивом Trinity United Church of Christ у Чикагу.
Обамина религијаје била предмет дебате током председничке кампање 2008. године када су га оптуживали или да је муслиман због оца или да је расистички хришћанин због проповеди његовог свештеника Рајта. Због контраверзних ставова свог свештеника Обама је напустио чланство у његовој цркви.
Као кандидат, Обама је одбацио секуларизам као предуслов за испуњавање председничке дужности речима:
„Secularists are wrong when they ask believers to leave their religion at the door before entering into the public square. Frederick Douglass, Abraham Lincoln, Williams Jennings Bryan, Dorothy Day, Martin Luther King--indeed, the majority of great reformers in American history--were not only motivated by faith, but repeatedly used religious language to argue for their cause. So to say that men and women should not inject their 'personal morality' into public policy debates is a practical absurdity. Our law is by definition a codification of morality, much of it grounded in the Judeo-Christian tradition.“
2017-2021 Доналд Трамп (неодређени протестант)
Трамп је 2015. рекао да похађа Реформистичку Марбл Колегијат цркву на Менхетну, где се оженио својом првом супругом Иванком 1977. године, иако црква каже да он није „активан члан“. Такође је лабаво повезан са Презвитеријанском црквом Лејкесајд у Вест Палм Бичу, Флорида, у близини свог имања Мар-а-Лаго. Трамп је такође дуго био у вези са Паулом Вајт, евангелистичком проповедницом коју је назвао својим „личним пастором“. Вајт је одржао зазивну молитву на Трамповој инаугурацији 2017. године и придружио се особљу Беле куће 2019. како би радио на питањима везаним за верске односе. У октобру 2020. Трамп је изјавио да се више не идентификује као презвитеријанац и да је сада „неденоминациони“.
2021- Џо Бајден (католик)
Рођен је и крштен као католик. Бајден је поменуо католичко социјално учење као утицај на његова лична политичка уверења.
На предизборној кампањи у новембру 2011., као одговор на питање о томе како је Бајден гледао на мормонску веру Мита Ромнија у новембру 2011., Бајден је рекао:
„Сматрам бесмисленим да 2011. расправљамо о томе да ли је човек квалификован или достојан или не вашег гласа на основу тога да ли је религиозан или не ... дисквалификујућа одредба. Није. То је срамотно и треба да се стидимо, свако ко тако мисли."
Бајден је навео антикатоличке предрасуде са којима се сусрео Џон Ф. Кенеди на председничким изборима 1960. године.
0 $type={blogger}:
Постави коментар