Десет Божијих заповести

Скуп библијских прописа, записаних у Изласку 20,1–17 и Поновљеним законима 5,6–21, светих и за Јевреје и за хришћане. Јевреји и хришћани поштују многе различите смернице за понашање, на пример, „љуби Господа Бога свог свим срцем и душом својим и свим силама својим“ (Поновљени закони 6.5, уп. Марко 12.30); „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Марко 12,31); и „чини другима као што желиш да они теби чине“ (Матеј 7,12). Заиста, према рабинској традицији постоји 613 мицвота (заповести) у Тори, првих пет књига Библије. Али Десет заповести су најважније.

Према Библији, Десет заповести су биле прве инструкције које су Израелци добили на гори Синај (или Хорив) када су ступили у завет (савез) са Богом. Као такви, они се могу посматрати као аналогни одредбама које су владари на древном Блиском истоку преносили кад год су преузели контролу над неким народом. За Јевреје и хришћане данас, међутим, они су од универзалног значаја.

Заповести се могу поделити на две „табеле“ или дела. Први део се бави обавезама које људска бића имају према Богу. Они не треба да се клањају ниједном Богу осим ЈХВХ-у („Господа“); не смеју да праве никакве слике за богослужење; не смеју да користе име ЈХВХ неправилно; и они треба да поштују суботњи одмор. Као резултат треће заповести, постало је уобичајено у јудаизму да се никада не изговара име ЈХВХ. Када се чита Свето писмо, реч Адонај, отприлике, „Господ“, замењује Божије име. У складу са четвртом заповести, светковање суботе је једна од главних пракси јудаизма.

Друга табела или део Десет заповести бави се односима међу људским бићима. Слично је прописима који се налазе у другим религијама, на пример, Пет правила у будизму: поштуј своје родитеље; не убиј; не чини прељубу; не кради; не сведочи лажно; и не жуди за оним што је туђе. Иако свакако нису потпун и довољан водич о томе како се понашати, ових шест заповести пружају основне смернице за живот у друштву.

Десет заповести су важан симбол јудаизма. Често се приказују у облику који подсећа на две плоче које је Мојсије примио од Бога (Излазак 31,18): као два правоугаоника, виших него што су широки, са заобљеним врховима на којима су на хебрејском исписана прва слова сваке заповести. У овом облику, заповести се често могу видети у синагогама, изложеним изнад врата ковчега где се чувају свици Торе.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 444-445

Овај пергамент из 1768. (612×502 мм) Јекутијела Софера 

приказује Десет заповести из 1675. из синагоге Еснога у Амстердаму.