Синагога

Јеврејска богомоља. Реформски и повремено конзервативни Јевреји могу назвати синагогу храмом.

У касном периоду Другог храма (200. п.н.е. – 70. н.е.) Јевреји су богослужили на две различите врсте места. Једно је био Храм, где је боравило Божије присуство. Друга је била синагога, где је неко проучавао Тору. Али 70. године нове ере будући римски цар Тит је уништио Храм у Јерусалиму. Од тог времена, синагога је била главно богослужбено место у јудаизму. То је место молитве, место учења и место заједништва.

Никаква строга правила не прописују како синагога мора да изгледа, али синагоге обично имају неколико карактеристика.

На крајњем зиду, наспрам улаза, налази се узвишени сандук који се зове ковчег. Садржи свитке Торе. Изнад ковчега је вечни пламен, традиционално уљаница.

Још једна карактеристика синагоге је бима, узвишено место са којег се чита Тора. Традиционално је у центру собе. У либералнијим скупштинама је уза зид где је ковчег. У том случају бима изгледа попут позорнице.

Иако у неким аспектима синагоге могу личити на цркве, постоје многе карактеристике које се често налазе у црквама које се никада не би могле наћи у синагоги. На пример, синагога никада не би садржала симболе хришћанства, као што су крст или распеће.

У традиционалнијим синагогама мушкарци и жене седе одвојено. Жене седе или на балконима или позади.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 436

Синагога у улици Елдриџ у ​​Њујорку, САД