Од јеврејске речи која значи „мој господар, мој учитељ“; вођа јеврејске заједнице, односно служба руководства. Служба рабина — рабинат — је преузела различите функције и структуре у различитим временима и на различитим местима. Данашњи рабини обављају функције које древни и средњовековни рабини нису обављали. Штавише, рабинат у Сједињеним Државама се знатно разликује од рабината у Израелу. Ипак, рабин је био главни верски вођа јудаизма од уништења Храма 70. н.е.
Рабинат — а са њим и савремени рабински јудаизам — израстао је из огранка старог јудаизма познатог као фарисејски покрет. Фарисеји су били људи чија је религија била усредсређена на проучавање Торе. Према предању, израз „рабин“ је први пут употребљен у Палестини након уништења Храма.
У почетку су рабини били стручњаци и за писану и за усмену Тору — првих пет књига Библије и дискусија које су на крају забележене у Талмуду. Пошто Тора садржи упутства о томе како живети, рабини су постали судије. Када су други облици руковођења изумрли, рабини су постепено постали вође јеврејских заједница. У средњем веку рабинат је постао стално занимање. Такође је постало уобичајено да сваки локалитет признаје једног, и само једног, рабина. Током 19. века већина европских земаља дала је Јеврејима пуна грађанска права. Између осталог, то је значило да су били подложни законима државе и да су могли да користе државне судове за своје правне захтеве. Као резултат тога, рабини су престали да делују као судије. Уместо тога, почели су да обављају многе нове дужности које су биле пастирске и друштвене природе.
У Сједињеним Државама данас рабини личе на протестантске свештенике и католичке свештенике. Они похађају богословију, заређени су, а затим их скупштине ангажују. Као вође скупштина, једна од њихових главних одговорности је да предводе службе синагоге суботом и празницима. То укључује редовно проповедање проповеди, нешто што су традиционални рабини радили само два пута годишње. Остале одговорности америчких рабина укључују извођење венчања и сахрана, подучавање, посебно подучавање омладине, посете болесницима и обављање других пасторалних дужности, организовање и вођење друштвеног живота конгрегације и – што није безначајна улога – представљање јеврејске заједнице пред њеним суседима нејеврејима.
Рабин у Израелу је знатно другачији. У Израелу, за разлику од Сједињених Држава, рабинат је институција коју контролише држава. Халаха (јеврејски закон) је званични закон у већини грађанских ствари, а једна од примарних функција рабина је да поступају као судије у грађанским, али не и кривичним поступцима. Други је да се обезбеди да се халаха поштује, на пример, у припреми хране. Само ретко, ако икад, рабин има у синагоги у Израелу посао са пуним радним временом.
Једна од најважнијих промена рабината у 20. веку је био пријем жена. Иако је халаха дозвољавала женама да подучавају и проповедају, традиционално им није дозвољавала да служе као сведоци или судије. Стога су жене биле искључене из хиротоније. Реформски јудаизам је одбацио ово ограничење и 1972. постао је прва група која је заредила жене за рабине. До средине 1980-их, реконструкционистички и конзервативни јудаизам такође су почели да заређују жене.
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 371-372
0 $type={blogger}:
Постави коментар