Древна збирка Исусових изрека коју је наводно забележио апостол Тома. Библија садржи четири Јеванђеља (књиге о томе шта је Исус рекао и урадио), али много више јеванђеља је преживело од антике. За два од њих се каже да их је написао Исусов апостол по имену Тома. Према једном од њих, Јеванђељу по Томи, Тома је био Исусов брат близанац. (На арамејском, језику Палестине у Исусово време, Тома значи „близанац“.)
ТОМИНО ЈЕВАНЂЕЉЕ О ДЕТИЊСТВУ
„Томино Јеванђеље о детињству“ говори о Исусу као дечаку, о теми о којој Нови завет говори врло мало. Завршава се причом коју говори и Јеванђеље по Луки: како је Исус остао у храму у Јерусалиму и забринуо своје родитеље. Али друге приче представљају Исуса који је сасвим другачији од онога што већина хришћана замишља. Када су другови у игри исмевали птице које је Исус правио од глине, он их је оживео. Када је дечак ногом отворио брану и исушио језерце које је Исус направио, Исус је проклео дечака, који се потом смежурао и умро. У једном тренутку Исус се посвађао са својим учитељем; проклео је учитељицу, која је, изгледа, и умрла. Очигледно, људе који су сачували ово јеванђеље највише су занимале Исусове моћи да чини чуда, а не његове врлине.
ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ТОМИ
Друго јеванђеље које је наводно написао Тома је једноставно познато као Јеванђеље по Томи. Са становишта научника који проучавају Исуса, оно је много важније. Године 1945. комплетан рукопис овог јеванђеља појавио се у пустињи Египта као део Кодекса Наг Хамадија. (Кодекси су древне књиге; Наг Хамади је место у Египту где су пронађени.)
Јеванђеље по Томи садржи 114 Исусових изрека — или барем изрека које се приписују Исусу. Неке од њих су познате из Библије. На пример, код Томе Исус каже: „Благо сиромасима, јер је њихово царство небеско“, и прича параболу о човеку који излази да сеје семе. Друге изреке су, међутим, загонетне: „Срећан је лав којег ће човек појести, тако да лав постане човек. И рђав је човек кога ће лав појести, а лав ће ипак постати човек“ (стих 7; превод учењака). Последња изрека у јеванђељу, за коју неки научници мисле да је додата касније, чак представља спасење само за мушкарце. Апостол Петар доводи у питање Маријино право да буде међу апостолима, јер је жена. Исус га уверава да ће прво од Марије направити мушкарца, јер жене које постану мушкарци могу учествовати у царству Божијем.
Јеванђеље по Томи је важно из више разлога. Прво, научници су дуго мислили да су древни хришћани направили збирке Исусових изрека (видети П извор). Сада имају доказе за ту идеју. Друго, чини се да је део материјала у Томи веома стар. На пример, научници су дуго претпостављали да су се Исусове параболе у почетку памтиле само као параболе и да су објашњења у Библији дошла касније. Тома садржи једну једноставну верзију параболе о сејачу и без објашњења. У ствари, неке изреке у Томи могу да забележе оно што је Исус рекао тачније него што то чини Библија.
Можда је Тома ипак најважнији, јер говори нешто о најранијим хришћанима. После неколико векова, хришћанска црква је коначно дошла до тога да усвоји одређене књиге и идеје и да одбаци друге. Али Тома показује да су хришћани првобитно имали много идеја о томе ко је био Исус, шта је поучавао и шта је то значило. Другим речима, првобитно је постојала велика разноликост различитих хришћанства. За Јеванђеље по Томи се понекад каже да је књига која припада хришћанима познатим као гностици. Према једној научници, Елејн Пејгелс (р. 1943), његова основна порука није да је Исус Бог, већ да Бог пребива у свима нама. Као што Исус каже у Томи: „У човеку је светлост од светлости, и она обасјава цео свет“ (стих 24).
ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 449-450
0 $type={blogger}:
Постави коментар