Сока Гакаи

Сматра се највећом од „нових религија“ Јапана, са око 16 милиона припадника. Сока Гакаи („Друштво за стварање вредности“) је почело као лаичка организација ничирен шошу деноминације будизма. Основао ју је Макигучи Цунесабуро 1937. године као образовно друштво које наглашава важност људске користи, као и апстрактне истине у образовању. Али Макигучи је такође био побожни ничирен будиста и видео је везу између његове образовне филозофије и Ничиреновог нагласка на користи од верске праксе овде и сада. Умро је у затвору током рата због одбијања да учествује у шинтоистичком богослужењу. Али покрет је у послератном Јапану оживео Тода Јосеи, који га је реорганизовао по верским линијама. Пракса се углавном састоји од појања формуле Нам Мјохо Ренге Кјо („Здраво чудесно учење Лотос сутре“), назване Даимоку, и рецитовања Лотус сутре. Тода је такође нагласио користи, попут лечења и просперитета, од појања овде и сада. Подстицао је агресивне праксе регрутовања, као и популарне културне активности. Сока Гакаи је критикован због своје агресивне тактике, али је веома брзо растао током 1950-их.

Након Тодине смрти 1958. године, Сока Гакаи се мало смирио, али је и даље моћан и контроверзан. Основана је сродна политичка партија, а 1970-их покрет је изградио огроман нови храм у подножју планине Фуџи. Почевши од 1960-их, покрет се такође успешно ширио у Сједињене Државе и друге земље ван Јапана. Током 1990-их огорчен спор између лаичког руководства Сока Гакаија и свештеника верске организације довео је до поделе између Сока Гакаија и Ничирен шошуа. Сока Гакаи је сада снажна, независна међународна организација. Промовише живописан, аеродинамичан, добро организован облик будизма, за који његови следбеници кажу да је будизам будућности.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 427

Седиште Сока Гакаи у Токију