Ватикански сабори

Два сабора Римокатоличке цркве одржана су у Ватикану у размаку од стотину година. У хришћанству, сабор је састанак епископа из целог света који доносе одлуке о учењу и пракси. Ватикан је мала, независна држава којом папа влада унутар града Рима. Римокатоличка црква одржала је два сабора у Ватикану. Они су у оштром контрасту.

Први Ватикански сабор (1869–1870) — Први Ватикан — одбацио је већи део друштвеног, политичког и филозофског размишљања модерне Европе. Њен најважнији појединачни чин био је успостављање доктрине о папској непогрешивости. Према овој доктрини, када папа даје верске изјаве, он не може погрешити.

Други ватикански концил (1962–65) — Други Ватикан — заузео је управо супротан приступ. Наглашавао је потребу да се Католичка црква модернизује. На пример, Други Ватикан је подстицао католике да служе мису на језику који су користили у свакодневном животу. До тада су католици служили мису на латинском. Други Ватикан је такође подстицао конгрегације да учествују у миси уместо да је само посматрају. Католици широм света су нашироко усвојили ове препоруке.

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 464

Павле VI председава уводним делом сабора, уз њега су кардинал Алфредо Отавијани (лево), кардинал камерленго Бенедето Алојз Масела и монсињор Енрико Данте (будући кардинал), папски мајстор церемоније (десно) и двојица папских господина.