Шинто празници

Прославе одржане у шинто светилиштима у Јапану. Јапанци славе велики број празника, од којих су многи повезани са шинтоизмом, аутохтоном јапанском религијом. Неки се славе широм земље; други су празници који се посебно славе у одређеном светилишту.

Као древна религија Јапана, шинтоизам има много веза са пољопривредом. Два веома уобичајена шинтоистичка празника су празник молитве за добру жетву, који се одржава у пролеће, и празник жетве, који се одржава у јесен. Шинто је такође повезан са растом на људском нивоу, а неки празници славе одрастање деце. Они укључују празник 15. новембра, на којем родитељи у светилишту представљају синове од три и пет година и ћерке од три и седам година; празник за девојчице 3. марта, празник за дечаке 5. маја и празник на коме људи који су претходне године напунили 20 година посећују светињу 20. јануара.

Шинтоистички празници су и свечани ритуали и радосни, чак и груби. У самој светињи свештеници прочишћавају светињу; верници се затим поклоне, приносе понуде камијима, моле се и забављају камије музиком и плесом. Понуде укључују воду, со, саке (пиринчано вино), поврће и морске производе, али ништа што има крв, као што је месо. Верници заједничаре са камијем пијући саке који је представљен у светилишту.

Празници такође личе на велике сајмове. Веома је уобичајено да се празници прослављају процесијом у којој неколико верника носи преносиве светиње за камије на парадама улицама. Остали уобичајени догађаји на празницима укључују представе, сумо рвање и гозбе. Неки празници имају догађаје који су им својствени. Примери укључују борбе змајева на Хамамацу празнику летења змајева (3-5. мај), плесове које изводе неудате жене које држе љиљане за Празник љиљана у храму Исакава (17. јун) и различите форме коњских трка на Празнику Сома трке дивљих коња (23–25. јул).

ИЗВОР: The Encyclopedia of World Religions, Revised Edition, 2007, 422-423

Аои Мацури у Кјоту