Празник Самхаин (изговара се „сах-вин” или „совен”) развио се као ирска традиција који почиње са заласком сунца 31. октобра и наставља се првих дана новембра. Реч Самхаин долази од „Ми на Самха“, ирског имена за новембар. Ирска реч за лето, „самхрадх“ дала је име новембру, па многи лингвисти преводе Самхаин као „крај лета“.
Већина онога што знамо о Самхаину потиче из средњовековних рукописа. Неки научници верују да су древни Келти почели да обележавају крај лета и почетак зиме још 400. године пре нове ере. Историчари указују на 1. новембар као на почетак „келтске године“. Келти су своју годину поделили на четири дела: Имболк, који почиње 1. фебруара, Белтане 1. маја, Лугнасад 1. августа и Самхаин 1. новембра. На почетку сваке од ове четири поделе, дешавала се прослава.
Келти су веровали да на Самхаин, душе које путују из света живих у свет мртвих могу да посете Тир на т-Самхраидх или „Земљу лета“. Пошто се то догодило на крају старе и почетком нове године, Самхаин је постојао у чудном „између” времена када су смртници могли да посете свет мртвих. Многе књижевне референце означавају Самхаин као „гозбу мртвих“. Људска смрт се често дешавала на Самхаину, пошто су Келти тај дан користили за одржавање суђења и погубљење осуђених злочинаца.
Пошто се то догодило непосредно пре краћих, мрачнијих дана зиме, Ирци су Самхаин повезивали са „мрачном сезоном“ у средњовековном фолклору. Зима је са собом донела смрт; фармери би клали стоку у ишчекивању смањене залихе хране и многи слаби, стари и инвалидни људи подлегали су ниским температурама Британских острва. Као резултат тога, велики део литературе у којој се помиње Самхаин открива да празник није укључивао само радосне, бучне прославе, већ и контемплације о смрти и подземном свету. Ирска народна бајка Авантура Нере, која се дешава током Самхаина, говори о награди која је обећана свакоме ко може да завеже грану за ногу леша који виси на оближњем вешалу. Када главни лик, Нера, пронађе вешала, леш оживи и разговара са њим.
Ирски народни обичај тврди да „лутајуће душе“ шетају Земљом током Самхаин вечери. Нека од ових натприродних бића укључују виле које желе да „упадну у људске ствари“. Према ирској причи из 12. века Дечачка дела Фиона Мака Кумаила, у Самхаин ноћи, нико при здравој памети не би напустио своју кућу, чак и ако би била у пламену. Чувена херојска фигура у раном ирском фолклору, Фион мац Кумаил би, на Самхаин, својим копљем убијао „онострана“ створења. Међутим, нису сви посетиоци са другог света мислили на штету. Ирци су веровали да ће на Самхаин душе мртвих чланова породице посетити домове, а породице би их дочекале остављајући отворено место за столом. Неке породице би чак посетиле гробље у нади да ће срести претка. Људи би често постављали храну попут млека и колача испред својих врата како би умирили све духове који желе да уђу у њихов дом. У Ирској, Шкотској и Велсу, почевши од 16. века, људи су се често облачили у костиме и шетали су четвртима како би узели храну. Ова традиција, позната у ранијим временима као „mumming“, сада носи други назив: „trick or treating“. Неки људи би такође урезали лица у репу и поставили ово и друго поврће испред својих врата како би уплашили духове да оду назад у подземни свет.
Како су хришћански мисионари попут Светог Патрика добијали обраћенике у Ирској и широм Европе, пагански празници као што је Самхаин изгубили су популарност у односу на хришћанске празнике. Један римски пагански празник, Лемурија, дешавао се сваке године 13. маја. Током овог празника, Римљани би обављали обреде да истерају духове из својих домова. Папа Бонифације IV је 610. године одао почаст хришћанским мученицима освештавањем Пантеона, што је довело до стварања „Дана Свих Светих“ на исти датум када и Лемурија, 13. маја. Године 834., убрзо потом, хришћани су означили 2. новембар као „Душни дан“. Хришћани су оба ова празника сматрали „светим“ или „посвећеним“ данима. Као такав, 31. октобар је на крају постао познат као „Вече свих светих“, затим „Вече вештица“ и, на крају, „Ноћ вештица“.
У модерно доба, виканци и неопагански Друиди настављају да славе Самхаин 31. октобра.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 84-85
0 $type={blogger}:
Постави коментар