Изградња јавних споменика у старој Грчкој била је прилика да се побољша колективни статус кроз опонашање и такмичење. Када је град саградио споменик већи или лепши од споменика у другим градовима, тај споменик је одавао велику част граду заштитнику. На пример, када су Самијанци саградили четврти Херин храм средином 6. века, он се простирао на површини од 6.038 квадратних метара, тако да је био већи од онога што је до тада био највећи храм у неком јонском граду, односно „стари“ Артемидин храм у Ефесу, који је имао само 6.017 квадратних метара затворене површине. Слично такмичење је водило Атину против Олимпије током прве половине 5. века. У неком тренутку пре Персијских ратова, Атињани су започели велики пројекат — зграду на јужној страни Акропоља, веома великог храма у хексастилу, са стилобатом од 23,5 са 66,9 метара („пре-Партенон“). Очекивало се да ће то бити највећи храм на грчком копну, али је градња морала да се заустави због рата. Деценију касније, након што су Елејци уништили град по имену Пиза (на чијој територији се налазила Олимпија), плен из тог похода искоришћен је за изградњу још већег храма. Посвећен Зевсу, овај храм је имао стилобат 27,7 са 64,2 метара и био је највећи у целој Грчкој. Олимпијски фронтони су били и највећи до тада изграђени (26,38 метара дужине, 3,47 метара висине). Користећи предност тада недавног увођења дизалице на котур, градитељи су се усудили да донесу много већа оптерећења на већу висину. Као последица тога, вајари у Олимпији су експериментисали са много већим педименталним фигурама него што је то уобичајено у Грчкој у то време. На пример, централни Аполон на западном забату и централни Зевс на истоку су високи око 3 метра, много већи од природне величине. Западни фронтон је приказивао битку Лапита против Кентаура, док је источни фронтон приказивао трку кочија између Пелопса и Еномаја за руку Хиподеје. Чини се да је значење сцене на западној страни повезано са Персијским ратовима, јер су Кентаури сматрани безаконим, источњачким тиранима који заслужују казну. Осим што је била темељна прича за Олимпијске игре, трка између Пелопса и Еномауса је можда имала и политичке импликације, пошто је Пелопс представљен у хоплитском оклопу, упркос томе што је учествовао у трци кочија. У раном 5. веку, хоплити су били симбол грађанске војске и инкарнација врлине самоконтроле, која се у то време величала и у херојском етосу и у политичком дискурсу. Подједнако велике биле су метопе — 1,6 метара са сваке стране — и свака је илустровала један од Хераклових подвига. Све скулптуре су направљене од мермера са Пароса, који је, изгледа, почетком 5. века стекао репутацију луксузног грађевинског материјала. Острво Парос је, међутим, удаљено око 320 километара од Олимпије, ваздушном линијом. Израчунато је да је за скулптуре и цреп било потребно око 1.600 тона мермера, што указује на огромна улагања само у вађење и транспорт. Храм је посвећен 456. пре Христа, можда за 81. издање Олимпијских игара те године. Двадесет шест година касније, додата је величанствена статуа Зевса, дело великог атинског вајара Фидије. Ова статуа Зевса од злата и слоноваче која седи у величанствености била је висока 13,36 метара и у потпуности је испунила простор cella (унутрашње просторије) храма. Да би направио Зевсово тело, Фидија је употребио велику количину слоноваче, која је сама по себи била изузетно вредан материјал, чак и у малој количини. Штавише, позлаћени стаклени плашт стварао је величанствени ефекат на посматрача, додатно појачан базеном од тамног елеусинског кречњака и постављеном испред статуе. Статуа Зевса у Олимпији постала је најпознатија у античком свету. Зевс је приказан како у десној руци држи крилату победу (Нике), а у левој руци скиптар. Први је био симбол охрабрења за атлетска такмичења на Олимпијским играма, док је орао на врху жезла био животиња која се обично повезивала са Зевсом. Статуа је остала нетакнута све док велики пожар није оштетио храм 426. године. Убрзо након тога је транспортован у Константинопољ, где је на крају уништена у пожару који је захватио Константинов форум 475. године.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 81-82
0 $type={blogger}:
Постави коментар