БЕИТ ХИЛЕЛ И БЕИТ ШАМАЈ биле су две ране јеврејске школе мишљења, или „куће“ (беит, са хебрејског бајит, значи „кућа“), назване по Хилелу и Шамају, водећим мудрацима Јерусалима у другој половини првог века пре нове ере и у раном првом веку нове ере. Школе су заправо представљале два различита приступа проучавању усменог права која су преовладавала од времена Хилела и Шамаја до почетка другог века. Иако је врло мало присталица било које школе познато по имену, изгледа да су шамаити успели да остваре доминацију негде пре уништења Храма 70. године н.е. Према неким научницима, „Осамнаест ствари“ које је Беит Шамај донео упркос приговорима Беита Хилела (Ј.Т., Шаб. 1.4, 3ц, и паралеле) односе се на мере уведене током прве побуне против Рима (66–70. н.е.) како би се осигурало раздвајање Јевреја и нејевреја. У сваком случају, Беит Хилел се јасно појављује као утицајнија школа у Јавнеу, где су се израелски мудраци састајали после 70. н.е. Јерусалимски (палестински) Талмуд (Бер. 1.7, 3б) наводи да је „небески ехо“ сишао на Јавне и објавио да ће халаха („закон“) од сада бити у складу са Беит Хилела. Заправо, више од три стотине контроверзи између две школе које су сачуване у талмудској литератури, од којих многе датирају из периода Јавнеја, сведоче о нечему што је морала бити дуготрајна борба за превласт пре него што је Беит Хилел превладао у раном другом веку.
Иако се каже да су хилелити и шамаити практиковали љубав и пријатељство једни према другима, па чак и венчали се упркос разликама у вези са брачним законом (Б.Т., Јев. 14б), јасно је да су рабини сматрали да су школе различите фракције. Тако се многе контроверзе између Беит Хилела и Беита Шамаја приписују повећању броја Хилелових и Шамајевих ученика „који нису довољно чекали на [своје учитеље]“, што је заузврат довело до стварања две Торе (Тосефта Хаг. 2.9 [MS Vienna] и паралеле), или, према другој верзији, две „партије“ или китот (Ј.Т., Хаг. 2.2, 77д). Танаим је генерално сматрао Беит Шамај школом са строжијим гледиштем, скрећући пажњу на неколико случајева у којима то није било тако (Едуј. 4, 5).
Савремени научници су покушали даље да разјасне разлике између школа. Уобичајено објашњење је да су школе преузеле карактеристике самих Хилела и Шамаја, при чему је Хилел представљао идеале љубазности, стрпљивости и помирења, а Шамај, њихове супротности. Нажалост, забележено је премало директних контроверзи између два мудраца да би се разазнало да ли су ове карактеристике играле неку важну улогу у њиховим разликама.
Друга теорија је да су постојале социоекономске разлике између школа; односно да је Беит Шамај изражавао ставове виших класа а Беит Хилел ставове нижих. На пример, када је Беит Шамај тврдио да уочи суботе или празника прво треба рецитовати благослов током дана, а затим над вином, а Беит Хилел је тврдио да прво треба благословити вино (Бер. 8.8), свако положај школе може одражавати њену социоекономску позадину. Богати су обично користили вино за своје оброке, тако да његова употреба ни на који начин није указивала на празничну природу суботе или празника. За сиромашне је, међутим, присуство вина за столом указивало на посебност дана, па је Беит Хилел одлучио да се прво изговара благослов над њим.
Неки писци су тврдили да су ове две школе имале различите херменеутичке приступе. На пример, Беит Шамај је имао тенденцију да буде буквалнији у својој егзегези, објашњавајући стих „када легнеш и када устанеш“ (Пнз 6:7) да значи да Шема треба да се рецитује увече док се лежи и у јутро стојећи. Беит Хилел је разумео намеру да се Шема каже у време када су људи навикли да леже и када устају (Бер. 1.3).
Други пак сугеришу да је Беит Хилел инсистирао на томе да ваљан чин мора бити праћен намером, док је Беит Шамај наглашавао само дело. Уобичајен пример се односи на закон да се храна која се конзумира на празнику мора припремити дан раније. Поставило се питање да ли се јаје положено на дан празника може јести (Беит. 1.1). Беит Шамај је дозволио његову конзумацију јер је сматрао да је јаје припремљено, иако од кокошке, дан раније. Беит Хилел је, међутим, сматрао да је ова припрема неадекватна јер нико није могао да предвиди да ће јаје заиста бити положено на дан празника.
Коначно, сугерисано је да је Беит Хилел анализирао текстове и концепте и разлагао их на мање компоненте како би их разумео, док је Беит Шамај наглашавао контекст и целину. Ово схватање је заправо разрада херменеутичког објашњења и објашњења намера наспрам дела.
Ниједна теорија не објашњава све или чак већину спорова између ове две школе, тако да се мора закључити да се осим генерално стриктне перспективе Беит Шамаја и попустљивости Беит Хилела, не може уочити ниједан општи основни принцип.
Извор: BEIT HILLEL AND BEIT SHAMMAI, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 815-816
0 $type={blogger}:
Постави коментар