(РНС) — Романописац Хана Лилит Асади је ћерка мајке америчке Јеврејке и оца палестинског муслимана који су побегли од „Накбе“, или катастрофе, 1948. године, када је основан Израел, а јеврејске милиције испразниле села од арапских становника.
У роману Асадијеве „Сонора“ из 2017. године, главни лик, Ахлам, је пола Израелка, пола Палестинка, а подела прати брак њених родитеља. Сама Ахлам је изопштеница који бежи да живи живот као уметница.
Асади (37), која живи у Бруклину у Њујорку, нема ужу породицу у Израелу или на окупираним територијама, али има даљих рођака који су убијени у Гази.
Она је подржала идеју двонационалне државе Израел у којој је палестинским избеглицама омогућено право на повратак. „Мислим да је то решење за које сам веровала да ће решити све неправде од 1948. године“, рекла је она.
Али рат између Израела и Хамаса навео ју је да сумња да је такво решење могуће. „Оно што се можда променило у последњих неколико месеци је то што не знам како се враћамо из овога. Мислим да је нешто неповратно оштећено.”
Јерусалим Пост је 2021. године објавио да је према подацима израелског Централног бироа за статистику, било око 85.000 мешовитих брачних парова од укупно 1,3 милиона брачних парова у Израелу, или отприлике 7%. Иако нема информација о томе колико је ово јеврејско-палестинских бракова, може се претпоставити с обзиром на демографију региона да је много њих.
Људи мешовитог јеврејског и палестинског наслеђа описали су своје искуство рата између Израела и Хамаса као двоструку тугу. Не само због поделе коју осећају у себи већ и због тога што је то подигло тензије међу њиховим породицама и пријатељима.
Откако је рат почео након напада Хамаса на јужни Израел 7. октобра, неки полуизраелски и полупалестински или амерички јеврејски и палестински писци попут Асадијеве писали су и говорили о својим искуствима између две заједнице од почетка рата, јер су управљати поларизирајућим аргументима међу породицом и пријатељима, као и сопственим идентитетима.
Асади је рекла да је рат учинио да њени јеврејски рођаци буду свеснији њене подршке палестинској ствари, будући да је о томе врло гласно говорила на друштвеним мрежама. Већина разговора Асадијеве са овом страном њене породице од 7. октобра је на друштвеним мрежама.
„Нико ме се није одрекао у мојој породици; само мислим да је ствар више у томе што постоји одређена резерва, и било би занимљиво видети како би се ствари одвијале да смо лично заједно, што једноставно нисмо били.”
Једна ствар која се од њене јеврејске породице тешко може чути, рекла је Асади, јесте да је њена подршка америчком председнику Џоу Бајдену смањена у последњих неколико месеци због његове политике.
Међутим, Асади је такође имала неке плодне разговоре са својом породицом о сукобу. „Управо је дошло до неких врло цивилизованих несугласица са одређеним члановима моје породице, само су се појавили текстови у којима сам управо рекла: 'Не слажем се са овим' и имали смо веома конструктиван дијалог о томе зашто", рекла је она.
Али Асади је рекла да је изгубила веома драгог пријатеља, који је Јеврејин, због њихових неслагања око сукоба.
„Желим да верујем да да смо били у могућности да будемо лично заједно и да се гледамо у очи, не би било тако лако да се ово деси“, рекла је Асади.
Асади је додала да се то дешава многим људима широм заједница дијаспоре који су Палестинци или савезници Палестинаца и присталице Израела.
У наставку, Асади планира да у свом писању размисли о другим начинима да поново размотри јеврејско-палестински идентитет и сукоб, али не одмах. „Део разлога за то је што је брод још увек у олуји! Ово још није готово, а ја не знам где је обала. Можда, када дође до прекида ватре, ми ћемо стјати на обали и заправо видети мало јасније.”
Писац и песник Амир Сомер, који је одрастао у Хаифи, а сада живи у Берлину, такође види појачане емоције међу својим пријатељима. Син оца палестинског муслимана и мајке Израелке Ашкенази Јеврејке чији је отац био хришћанин, Сомер, 31, је одгајан у све три вере.
У последњој кризи, пет пријатеља и познаника са обе стране сукоба је „брутално убијено“, рекао је, укључујући једног од његових најбољих другова из средње школе. Сомер је био толико избезумљен да више од два месеца није могао да размишља о писању. Коначно, у јануару је изразио своју тугу у чланку објављеном у Лос Ангелес Тајмсу под насловом „Ја сам пола Израелац, пола Палестинац. Чини ми се као да ме овај рат двапут убија.”
Сомер је рекао да су пријатељи са обе стране сукоба постали чвршћи у својим ставовима. „Многи левичарски пријатељи са обе стране изгубили су наду у мир (или решење са две државе) и направили брз помак ка национализму, радикализму и милитантности. Неки од њих потпуно нису свесни колико другачије звуче“, рекао је он за РНС у интервјуу вођеном преко Гугл Докса.
Сомер је рекао да, иако саосећа са својим пријатељима, његова посвећеност тражењу заједничког језика кроз дијалог је непоколебљива и да ради на изградњи форума за људе попут њега. И израелско и палестинско друштво нису успели да укључе мешовите расе, рекао је он, и нада се да ће овај форум дати глас људима који „имају два ока, једно за Израел и једно за Палестину“.
„Прикупљање истраживања и статистике био је изазов без званичних извора, тако да сам контактирао усмено“, рекао је он. „Иако сада нема много мешовитих потомака (само неколико десетина), охрабрујуће је видети новорођенчад у последње четири године.“
Сомер је рекао да тренутно пише збирку полуаутобиографских кратких прича под називом „Диско за мир“, која се бави мешовитом расом, полу израелским и пола палестинским идентитетом главног јунака.
Књижевница и новинарка Миа Гварнијери, која поседује и амерички и израелски пасош, одгаја двоје деце у Јужној Флориди са својим бившим мужем Палестинцем. Гварнијери је извештавала са Западне обале скоро деценију, а 2017. године објавила је „Неизабрани: животи нових Израелаца“, о тешком положају тражилаца азила и миграната у Израелу. Њена следећа књига, која би требало да изађе следеће године, описује њен однос са бившим мужем налик Ромеу и Јулији.
Гварнијери, чија ћерка има 8, а син 6 година, одгаја своју децу да се осећају опуштено са својим различитим идентитетима. „Они знају да имам израелски пасош и држављанство. Они немају израелско држављанство, а ја их никада нисам идентификовала као Израелце. Мој бивши муж се идентификује као Палестинац, а ја мислим да се они идентификују као вероватно америчко-палестински, али и Јевреји и муслимани. И не виде сукоб између тих идентитета“, рекла је она за РНС.
Она их одгаја да разумеју све три главне аврамске религије, говорећи им да када буду старији, могу да бирају било коју религију коју желе.
Како њен бивши муж није муслиман, она је преузела одговорност за исламско образовање своје деце, доводећи их повремено у џамију, постећи током Рамазана и правећи ифтар, оброк који муслимани једу када прекину дневни пост.
„Разговарамо о томе како је у исламу Иса, арапско име за Исуса, пророка. Причамо о томе како у јудаизму још увек чекамо Месију. И да не прихватамо Исуса као нашег Месију. Тако да се веома дубоко бавимо и хришћанством“, рекао је Гварнијери.
Она је додала да није било сукоба у њеној широј породици, коју описује као „прилично прогресивну” у погледу на сукоб, док је рекла да деца не разговарају много са својом породицом на Западној обали.
Рекла је: „Желим да схвате да нема стране коју треба изабрати, можете бити на страни човечанства.”
0 $type={blogger}:
Постави коментар