МАЈАМИ (АП) — Деветнаест свештеника протерано из земље, десетине инцидената узнемиравања и скрнављења цркава, у руралним областима недостају богослужења и социјалне услуге: ситуација за католичко свештенство и вернике у Никарагви се само погоршава 2024. године, према прогнаним свештеницима, лаицима у земљи Централне Америке и заговорницима људских права.
Страх од текућег обрачуна од стране председника Данијела Ортеге – посебно са Католичком црквом, али не штедећи ни евангелисте – постао је толико раширен да утишава критике ауторитарне владе, па чак и спомињање репресије са проповедаонице.
„Све време тишина постаје све дубља“, рекла је Марта Патриша Молина, никарагванска адвокатица која је побегла у Сједињене Државе. Њен рад који бележи стотине случајева црквеног прогона недавно јој је донео међународну награду за верску слободу од Стејт департмента САД.
„Ако је опасно молити бројаницу на улици, веома је опасно пријавити нападе“, рекао је Молина.
„Многи свештеници верују да ће, ако буду поднели извештаје, бити више одмазде над заједницама. Ми као лаици бисмо волели да они говоре, али једине алтернативе су гробље, затвор или изгнанство.
Избројала је 30 скрнављења цркава у протеклој години, само неколико је пријављено властима. Недавно је чула за свештеника који је отишао у полицију након крађе у његовој цркви – само да би га псовали и рекли да је осумњичен.
„Живот у Никарагви је пакао, јер је надзор бруталан. Не можете да кажете ништа што је против владе“, рекао је свештеник у егзилу. Попут њега, већина прогнаника интервјуисаних за ову причу разговарала је са Асошиејтед пресом под условом анонимности из страха од освете њиховим породицама или заједницама у Никарагви.
„Људи сада сагињу главе и питају се: 'Ако ово раде свештеницима, шта ће тек нама?'“, додао је свештеник. Било му је забрањено да се врати у Никарагву, где је, као и многи свештеници и монахиње, изазвао гнев владе због пружања склоништа и прве помоћи повређенима када је Ортегина влада насилно угушила масовне грађанске протесте 2018. године.
Фотографија бискупа Роланда Алвареза закачена је за огртач на статуи Исуса Христа у катедрали у Матагалпи, Никарагва, у петак, 19. августа 2022. Многи високи лидери Католичке цркве у Никарагви, укључујући Алвареза који био у затвору више од годину дана, пуштени су из затвора и послани у иностранство у преговоре са Ватиканом у јануару 2024. Десетак затвореника свештеника је на сличан начин послато у Ватикан у октобру 2023. (Photo/Inti Ocon, File)
Немири, који су тада почели против предложених резова социјалног осигурања, проширили су се и захтевани су превремени избори и оптуживан је Ортега за ауторитарне мере након што су стотине демонстраната убиле снаге безбедности и удружене цивилне групе.
Попут неколико латиноамеричких влада које вуку своје корене до социјалистичких револуција, Никарагва је деценијама имала неуједначен однос са верским вођама. Али ти протести су покренули ескалацију и систематски прогон цркве у, како је Комисија владе САД за међународну верску слободу називала „кампањи узнемиравања и озбиљног прогона“.
Ортега и његова супруга Розарио Муриљо, која је потпредседница, окривљују „терористичко“ свештенство за подршку грађанским немирима за које тврде да су завера за државни удар против њих. Свештенство и мирјани посматрачи кажу да влада покушава да угаси цркву јер је она и даље ретки критичар у Никарагви који се усуђује да се супротстави државном насиљу и чији глас поштују многи грађани.
„Невиђено протеривање критичких гласова“ – од верских вођа до новинара и уметника – у Никарагви представља „план тоталне цензуре“, рекла је Алисија Кињонес, која води организацију за слободу изражавања ПЕН Интернационал у Америци.
Постало је готово немогуће независно извештавати у Никарагви, додала је она, наводећи прошлогодишње затварање новинара под оптужбом за „лажне информације” након што је извештавао о ускршњој прослави када су јавни католички празници углавном били забрањени.
„Притисак постаје неподношљив“, рекао је један свештеник који је сада у Сједињеним Државама. Као и други, он каже да су посетиоци миса почели да примећују људе у клупама које никада раније нису видели и плаше се да су ту да пријаве било какав дашак опозиције влади, чак и ако се само моле за безбедност свештенства које је често затворено у опасним условима.
У земљи у којој је више од 80% становништва хришћана – око 50% католика и више од 30% евангелиста, према америчкој комисији за слободу вероисповести – репресија дубоко сече и духовно и материјално.
То је погодило не само свештенство и верске редове, већ и студенте, мањинско и маргинализовано становништво, чак и мале фирме у руралним градовима који су се за свој приход ослањали на сада често забрањене верске процесије или само у затвореном простору и празнике заштитника.
Синтија Бенавидес, осветљена снопом светлости са светларника, присуствује миси у католичкој цркви Свете Агате, центру никарагванске заједнице у Мајамију, у недељу, 5. новембра 2023. (AP Photo/Rebecca Blackwell, File)
Председник Никарагве Данијел Ортега говори током церемоније у Манагви, Никарагва, 21. марта 2019. године, у пратњи прве даме и потпредседнице Розарије Муриљо. (AP Photo/Alfredo Zuniga, File)
Молина је у новембру рекао да су многи свештеници чак били спречени да славе традиционалне мисе на гробљима за Дан мртвих, важан празник широм Латинске Америке.
Конгрес Никарагве, којим доминира Ортегин Сандинистички фронт националног ослобођења, затворио је више од 3.000 невладиних организација, укључујући добротворну организацију Мајке Терезе, стварајући велики јаз у социјалним услугама, посебно у руралним областима. Поред многих епархијских добара, влада је конфисковала престижни Универзитет Централне Америке, чије су језуитске вође отвориле врата студентима демонстрантима који беже од полицијских и паравојних напада.
Упркос растућем страху, многи верници настављају да присуствују црквеним службама – тамо где су доступне. Нарочито у сеоским срединама, парохије и капеле остају без свештеника, иако богословије и даље имају ученика, па се верници надају да ће на крају успети да замене прогнане или принуђене на бекство.
Многи високи лидери Католичке цркве, укључујући бискупа Роланда Алвареза који је био у затвору више од годину дана, пуштени су из затвора и послани у иностранство у преговорима са Ватиканом прошлог месеца. Десетак затвореника свештеника је на сличан начин послато у Ватикан у октобру.
Католици учествују у реконструкцији крижног пута током Великог поста у катедрали Метрополитана у Манагви, у Никарагви, у петак, 17. марта 2023. (AP Photo/Inti Ocon, File)
Света столица је понудила мало коментара јавности о ситуацији осим позивања на дијалог. Портпарол Ватикана није одговорио на питање агенције АП да ли је највиши свештеник Никарагве, кардинал Леополдо Бренес, у Риму, како су известили неки никарагвански извори.
Помоћни бискуп Манагве Силвио Баез био је један од најотворенијих критичара репресије Никарагве из области Мајамија, где се налази након што га је папа замолио да напусти своју земљу како би избегао насилне претње. Крајем јануара написао је на X-у, раније познатом као Твитер, да је био у Ватикану да се састане са папом Фрањом, који је „показао интересовање и љубав према Никарагви“.
Многи изгнаници тврде да иако преговори о ослобађању свештеника и других политичких затвореника означавају напредак, њихово слање у егзил не може постати прихватљива пракса.
„Изгнанство се не може нормализовати“, рекла је Доли Мора, која је била приморана да побегне у Сједињене Државе, где заједно са другим никарагванским активистима помаже кампању против те праксе. „То је неправедно као затвор. Међународна заједница не може да каже да је у реду што су протерани“.
Без снажнијих протеста Ватикана и страних влада, многи изгнаници страхују да ће сви представници цркве који остану у Никарагви бити приморани из страха да се помире са Ортегином владом, која сада има само мањину присталица у свештенству.
Стога се надају да ће сваки оскрнављени часни престо на крају довести до правде, настављајући да прозивају репресију и документују сваког претученог свештеника.
„Диктатура, оно што она жели је да потпуно елиминише католичку веру, јер нису успели да натерају цркву да клечи пред њима“, рекао је Молина. "И неће успети."
0 $type={blogger}:
Постави коментар