- Основана: 3. марта 1924. године
- Тип: исламско образовање, верска управа
- Седиште: Анкара, Турска
- Локација: Чанкаја, Анкара, Турска
- Службени језик: турски
- Председник: Али Ербас
- Буџет: 2 милијарде долара (2020)
- Веб сајт: https://www.diyanet.gov.tr/en-US/
Управа за верска питања у Турској (турски: Diyanet İşleri Başkanlığı, обично названа једноставно као Дијанет) је званична стална државна институција основана 1924. године по наредби Мустафе Кемала Ататурка према члану 136. Устава Турске да обавља неке од административних дужности којима је раније руководио шејх ал-ислам , пре укидања Османског калифата. Председник Управе за верска питања сматра се великим муфтијом Турске.
Како је прописано законом, дужности Дијанета су „да управља пословима који се односе на веру и обожавање религије ислама“. Дијанет саставља недељну проповед која се држи у 85.000 џамија у земљи и више од 2.000 џамија у иностранству које функционишу под управом. Пружа куранско образовање за децу и обучава и запошљава све турске имаме, који се сматрају државним службеницима.
Почевши од 2006. године, Дијанет је ојачан, до 2015. његов буџет се повећао четири пута, а особље се удвостручило на скоро 150.000. Његов буџет за 2019. године процењен је на 1,7 милијарди евра (1,87 милијарди долара), што је далеко више од буџета већине министарстава турске владе. Има 1.000 филијала широм Турске и нуди образовне, културне и добротворне активности у 145 земаља. Дијанет ТВ је покренута 2012. године сада емитује 24 сата дневно. Проширило је образовање о Курану на ране узрасте и интернате – „омогућујући потпуно урањање мале деце у религиозни стил живота“ – и сада издаје фетву на захтев.
Активности и историја
За време владе Демократске партије, школе Имам Хатип које су нудиле верску наставу и које је водио Дијанет, су (поновно) отворене. Број школа које нуде часове Курана порастао је са 61 у 1946. на 118 у 1948. Од 1975. године па надаље, свршени студенти Имам Хатип школа добијали су исти статус као и редовни дипломци средњих школа и стога су добили дозволу да студирају на универзитетима. Године 1975. било је више од 300 Имам Хатип школа, са скоро 300.000 ученика.
Академска публикација из 2021. године резимирала је растуће активности Дијанета као такве: 2012. године покренуо је сопствени 24-часовни сателитски телевизијски канал, Дијанет Телевизион, уз присуство на друштвеним медијима. Број предшколских курсева Курана које је понудио порастао је са 3.000 у 2000. на 16.200 у 2018. години, запошљавајући 24.463 инструктора до краја 2019. године, са скоро 4 милиона који су похађали летње курсеве Курана у 2018. док је циљ био 24 милиона. Објавио је 1.734 књиге од 2019. и дистрибуирао 9 милиона књига бесплатно од 2018. године.
Пре 2010. Дијанет је заузео неке нетрадиционалне ставове о родним и здравственим питањима. Године 2005. Дијанет је именовао 450 жена за ваизе (које су старије од имама ) и сматрао је да су вантелесна оплодња и пилуле за контролу рађања „исправне према исламу“.
Папа Бенедикт XVI је 2006. године посетио Дијанет, где се састао са његовим тадашњим председником Алијем Бардакоглуом и разним турским муслиманским лидерима, међу којима су и велики муфтије Анкаре и Истанбула.
Турски председник Абдулах Гул је 2012. године посетио ту институцију и рекао да је „несумњиво једна од најважнијих дужности Дирекције за верска питања [тј. Дијанета] да подучава нашу религију нашим људима на најисправнији, јасан и концизан начин и управља њих далеко од сујеверја”.
Турски муслимани изван Дијанета
Дијанет је критикован због тога што следи ханефијску школу и што је „равнодушан према разноликости других турских исламских вероисповести“, односно неханефијама који чине „трећину до две петине“ становништва Турске. Неханефијски самоидентификовани муслимани у Турској укључују „око 9 милиона алевија, можда два милиона шиита и преко милион нусајрија (алавита)“, плус 15 милиона сунитских Курда који прате шафијску школу и не ханефијску школу као и многе куранисте.
Дијанет и алевити
Односи Дијанета са алевитима су били двосмислени. За време владе Сулејмана Демирела, приступ Дијанета према алевитима постао је порицатељски по природи јер се Ибрахим Елмали противио самом постојању алевита изјављујући „Не постоји таква ствар као што су алевити“. Поред тога, током раних 2000-их током суђења у турском касационом суду, Дијанет се оштро противио признавању алевитских удружења или истраживању алевитског наслеђа јер би то довело до „сепаратизма“. Министарство културе и Државни савет критиковали су овај приступ јер су алевити представљали део турске културе. Дијанет је одговорио негирајући постојање алевитске религије. Алеви су били много више на политичком дневном реду током мандата Мехмета Гермеза, у којем је по први пут у историји Дијанета, признато алевитско питање.
2010. године и после
У периоду 2010–2011, Дијанет је започео своју трансформацију у „велику владину бирократију за промоцију сунитског ислама“. Председник Дијанета Али Бардакоглу, кога је именовао секуларистички председник, отпуштен је крајем 2010. и замењен је Мехметом Гермезом. Године 2010., док је АКП била укључена у промене политике које су окончале забрану хиџаба, Бардакоглу је одбио да препоручи муслиманкама да носе хиџаб, рекавши да то религија не захтева.
Под владом АКП-а, буџет Дијанета се учетворостручио на преко 2 милијарде долара до 2015. године, што је значило да је његово буџетско издвајање за 40% било веће од буџета Министарства унутрашњих послова и изједначено са буџетом министарстава спољних послова, енергетике и културе и туризма заједно. Сада запошљава између 120.000 и 150.000 запослених.
Реформе које су предузете у администрацији школа Имам Хатип 2012. године довеле су до онога што је један турски коментатор назвао „укидањем, у пракси, једног од најважнијих закона револуције, Тевхид-и Тедрисат (јединство образовања)“.
Дијанет је оптужен да служи за владајућу странку АКП и за раскошну потрошњу (скуп ауто и ђакузи за његовог шефа Мехмета Гермеза).
Након покушаја државног удара у јулу 2016. године, председник Реџеп Тајип Ердоган уклонио је 492 верска званичника из Дијанета.
Такође 2016. године, Дијанет је дао инструкције повезаним имамима и верским инстанцама да прикупе детаљне информације о Гуленовом покрету. Он је турском парламенту предао 50 обавештајних извештаја из 38 земаља. Дијанетови имами су укључени, под покровитељством Националне обавештајне организације, у напоре турске државе да надгледа своје грађане у иностранству, посебно оне за које се сумња да су умешани у Гуленов покрет, Радничку партију Курдистана, и Револуционарну народноослободилачку партију/Фронт.
Неки су 2017. године тврдили да „Дијанетова импликација у турској унутрашњој и спољној политици отвара ново поглавље о Ердогановом све већем ауторитаризму“.
Године 2018. Мустафа Чагриџи је тврдио да „данашњи Дијанет има више исламистички, више арапски поглед на свет“. Исте године, Дијанет је предложио грађанима да практикују е-пост током Рамазана. Е-пост се односи на смањење употребе технологија као што су паметни телефони, лаптопови и друштвени медији.
Критика
Дијанет је оптужен да је нарушио секуларни устав Турске именовањем тврдолинијашких верских службеника и промоцијом ислама у грађанском друштву.
Фетве
Дијанет је почео да издаје фетве на захтев негде после 2011. године, а њихов број "брзо расте". Међу активностима које је сматрао забрањеним (харам) у исламу током једногодишњег периода који се завршавао крајем 2015. године су: „храњење паса код куће, прослава западне Нове године, лутрије и тетоваже“.
Дијанет не забрањује употребу тоалет папира под условом да се користи и вода. Ову ствар су неки немуслимани погрешно схватили јер већина не користи воду за чишћење након мокрења или дефекације. Муслимани су дужни да се прочисте водом након ових и неких других телесних излучевина. У фетви из априла 2015. године коју су објавиле вести ван граница Турске, Дијанет је прогласио да је употреба тоалет папира дозвољена у исламу иако је нагласио да вода треба да буде примарни извор чишћења.
Фатве Дијанета које су биле изложене критикама неких припадника турске јавности укључују одлуку са почетка 2016. да верени парови не би требало да се држе за руке или да проводе време сами током периода веридбе.
Контроверзе
У јануару 2016. дошло је до контроверзе око фетве која се накратко појавила у одељку фетве на веб страници Дијанета, одговарајући на питање читаоца да ли би брак мушкарца постао неважећи из верске перспективе ако би мушкарац осетио сексуалну жељу за својом ћерком. Дијанет је објавио одговор у којем се наводи да постоји разлика у мишљењима међу различитим исламским мезхебима (школама верске јуриспруденције). „За неке, отац који љуби своју ћерку са пожудом или је милује са жељом нема никаквог утицаја на брак мушкарца“, али ханефијска школа је веровала да ће ћеркина мајка постати харам (забрањено) таквом човеку. Уследила је „олуја на друштвеним медијима“ када су се „бројни корисници обратили на интернет телефонску линију Председништва за телекомуникације оптужујући највише верско тело Турске да `подстиче злостављање деце`“. Дијанет је накнадно уклонио одговор са своје веб странице, објављујући да је страница фетве „у поправци“. Касније је издао званичну изјаву за штампу, инсистирајући да је њен одговор изобличен „триковима, лукавством и игром речи“ са циљем да дискредитује институцију, и да ће предузети правне мере против извештаја о одговору у вестима.
Након земљотреса између Турске и Сирије 2023. године, као одговор на питање о усвајању деце која су остала без родитеља у земљотресу, Дијанет је изазвао контроверзу истичући да се у исламу усвојена деца могу венчати са својим родитељима и док је усвајање било хвале вредно, усвојена деца нису била сродници. Питање није помињало брак са усвојеном децом. Групе активиста критиковале су ово као "утирење пута злостављању деце", док су Турско удружење адвоката и секуларистичке новине даље истакли да је то прекршило чланове турског грађанског закона који дозвољава наслеђивање и забрањује брак између усвојене деце и њихових очуха. Дијанет је издао друго саопштење након контроверзе, тврдећи да је погрешно представљено. У саопштењу је поновљена првобитна одлука, али се такође наводи да треба поштовати законе земље.
Међународни огранци
Дијанет пружа услуге и активан је у земљама са значајном турском дијаспором. Од 2018. године, Дијанет је био присутан са 61 филијалом у 38 земаља.
Аустралија
Дијанет пружа услуге за десетак џамија и удружења у Аустралији.
Аустрија
Avusturya Türk Islam Kültür ve Sosyal Yardımlaşma Birliği (скраћено АТИБ) је највећа муслиманска организација у Аустрији и 2018. године имала је између 75 и 100 хиљада чланова.
Корени АТИБ-а налазе се у имиграцији Турака у Аустрију од 1960-их па надаље. Циљ његовог оснивања био је стварање турско-националистичког покрета ислама и спречавање присталица да се придруже џамијама које води Мили Горуш. Како је нови верски закон ступио на снагу 2015. године у Аустрији, исламске конгрегације и друштвене организације морале су да пронађу домаће изворе прихода јер је инострано финансирање верских институција било забрањено. Тадашњи председник Дијанета Мехмет Гермез (2011 - 2017) позвао је муслимане да се противе новом закону. Један број имама запослених у АТИБ-у, који су због нових прописа морали да напусте земљу, покренули су 2019. године правно оспоравање прописа које је Уставни суд Аустрије одбацио.
Белгија
Дијанет, под Fondation religieuse islamique turque de Belgique, контролише 70 од 300 џамија у Белгији и чини највећу мрежу муслиманских заједница. У поређењу са другим муслиманским организацијама, има једноставан начин рада. Муслимани у Белгији купују или граде џамију и донирају просторије Дијанету. Дијанет ће затим послати имама обученог у Турској и исплатити му плату. Имам ће остати неколико година, а затим ће бити враћен у Турску да настави каријеру или ће бити послат у другу џамију Дијанета у иностранству. Имами су званичници турске државе.
Кипар
Дијанет надгледа Управу за верска питања Турске републике Северни Кипар на острву Кипар.
Данска
„Данска турска исламска фондација“ (дански: Dansk Tyrkisk Islamisk Stiftelse) је део Дијанета и највећа је муслиманска организација у Данској. Највеће конкурентске исламске мреже Дијанета су Мили Горуш, као и Удружење Алеви.
Француска
Дијанет контролише око 270 џамија у Француској и исплаћује плате око 150 турских имама у земљи.
Немачка
Турско-исламска унија за верска питања (немачки: Türkisch-Islamische Union der Anstalt für Religion e.V., турски: Diyanet İşleri Türk-İslam Birliği), која се обично назива ДИТИБ, основана је 1984. године Од 2019. године у Немачкој финсира 900 џамија. Седиште ДИТИБ-а је Централна џамија у Келну у Келну - Еренфелду.
Јапан
Токио џамијски и Дијанет турски културни центар је основан као „Фондација Токио Џамија“ под председништвом за верска питања Турске 1997. године. 12 имама је служило у џамији од 2022. године.
Холандија
Од 475 џамија у Холандији 2018. године, већину (146) контролише турска Дирекција за верска питања (Дијанет). Дијанет спроводи политичку идеологију турске партије АКП и запошљава имаме обучене у Турској у џамијама под својом контролом. Критичари тврде да имами из Дијанета, од којих неки не говоре холандски, ометају ефикасну интеграцију холандско-турских муслимана у друштво Холандије промовишући оданост турској држави, а занемарују да промовишу лојалност холандској држави.
Шведска
Седиште Дијанет-а у Шведској је фондација са седиштем у Худингеу.
Према јавном сервису радија СР 2017. године, Дијанет води девет џамија и исплаћује плате 14 имама у Шведској. Након неуспелог пуча 2016. године, многи од њих су написали оштре постове на друштвеним мрежама осуђујући Гуленов покрет и друге противнике Ердоганове владавине. Уз своје верске дужности, имами имају и задатак да извештавају о критичарима турске владе. Према Дагенсу Нихетеру, у џамијама се врши пропаганда за председника Ердогана и странку АКП.
Уједињено Краљевство
Основан 2001. године, британски огранак Дијанета управљао је са 17 џамија 2018. Такође је био главни покретач изградње прве еколошки прихватљиве европске џамије у Кембриџу.
Сједињене Америчке Државе
Дијанет управља преко десетак џамија у Сједињеним Америчким Државама из Дијанет центра Америке са седиштем у предграђу градског подручја Вашингтона.
Председници
Следећи људи су председавали институцијом:
- Мехмет Рифат Борекци, 1924 -1941
- Мехмет Шерефетин Јалткаја, 1942 - 1947
- Ахмет Хамди Аксеки, 1947 - 1951
- Ејуп Сабри Хајирлиоглу, 1951 - 1960
- Омер Насухи Билмен, 1960 - 1961
- Хасан Хусну Ердем, 1961 - 1964
- Мехмет Тевфик Герчекер, 1964 - 1965
- Ибрахим Бедретин Елмалили, 1965 - 1966
- Али Риза Хаксес, 1966 - 1968
- Лутфи Доган, 1968 - 1976
- Сулејман Атес, 1976 - 1978
- Тајар Алтикулач, 1978 - 1986
- Мустафа Саит Јазициоглу, 1986 - 1992
- Мехмет Нури Јилмаз, 1992 - 2003
- Али Бардакоглу, 2003 - 2010
- Мехмет Гормез, 2010 - 2017
- Али Ербаш, 2017 -
0 $type={blogger}:
Постави коментар