Џоел Остин је једно од најпознатијих лица америчке религије.
Пастор који води мега цркву у Хјустону у којој је жена отворила ватру у недељу — тешко ранивши петогодишњег дечака и устреливши човека у кук пре него што ју је убило полицијско обезбеђење ван дужности — познат је по свом мегаватном осмеху, таласастој коси и широко популараном бренду хришћанства.
Овај 60-годишњак редовно проповеда пред око 45.000 људи недељно у бившој кошаркашкој арени, а милиони људи га познају преко његових телевизијских проповеди.
Остин је наследио свој позив од свог оца и повећао величину заједнице скоро пет пута. Његова књига „Ваш најбољи живот сада: 7 корака да живите свој пуни потенцијал“ продата је у скоро 3 милиона примерака. Средином 2000-их, Остина је гледало више људи него било ког проповедника у Сједињеним Државама, досегнувши 95% свих домаћинстава, према Нилсен Медија Рисрч.
Његове службе током година привукле су скоро једнаку мешавину белаца, црнаца и Хиспаноамериканаца што је разноликост која није виђена у већини цркава широм нације.
Прозван „насмејаним проповедником“, Остин је 2004. рекао за Асошијетед прес да његова порука наде и охрабрења „одјекује људима“.
Али његов опуштени стил проповедања је такође изазвао критике због усредсређености на поруке о добром расположењу уместо ватрених проповеди.
Остин је рекао својим 10 милиона пратилаца на X-у, платформи друштвених медија, да је његова црквена заједница „девастирана“.
„Суочени са таквом тамом, морамо се држати наше вере и запамтити да зло неће победити“, рекао је Остин. „Бог ће нас водити кроз најмрачнија времена. Заједно ћемо се издићи изнад ове трагедије и остати чврсти у нашој посвећености да волимо и подржавамо једни друге.”
Деценијама пре пуцњаве у недељу, Остин је рекао да није ни сањао да ће бити проповедник и да никада није замишљао да води тако велико стадо.
Остин никада није проповедао — и никада није имао жељу, рекао је — све до недеље пре него што му је отац умро 1999. године. Џон Остин је основао харизматичну хришћанску цркву Лејквуд у напуштеној продавници сточне хране 1959. године.
Остин је за Асошијетед прес 2004. године рекао да је, како је црква његовог оца расла, више волео да буде иза кулиса. Напустио је студије на Универзитету Орал Робертс у Тулси, Окла, 1982. године и придружио се очевом особљу као телевизијски продуцент.
Када је старији Остин хоспитализован, проповедников син је невољно закорачио на проповедаоницу. Његов тата је слушао проповед телефоном из свог болничког кревета.
„Сестре су рекле да га никада нису виделе тако срећног, тако поносног“, присећа се Остин 2004. године. Џон Остин је умро пет дана касније, а његов син је „изнутра знао“ да је Бог желео да он проповеда.
Критичари су сматрали да Остина умањује значај грешне природе човечанства и потребе за покајањем. Али Остинова мајка, Доди Остин, рекла је за АП 2005. године: „Ми не проповедамо јеванђеље тужно, ми га проповедамо радосно“.
„За мене је то теологија шећерне вуне“, рекао је за АП 2004. Оле Ентони, председник Тринитија, групе верских чувара са седиштем у Даласу. „Нема меса. Они само чине да се сви осећају добро."
Остин води своје стадо у некадашњем дому Хјустон Рокетса, где су освојили две НБА титуле 1990-их и Хјустон Кометса из ВНБА када су освојили четири.
То је такође било место Остиновог првог састанка са његовом будућом невестом, Викторијом, када су изашли да гледају кошаркашку утакмицу Хјустон Рокетса.
Претварање бивше арене у цркву трајало је 15 месеци и коштало око 75 милиона долара. Када је отворена 2005. године, садржала је два водопада, три огромна телевизијска екрана и систем осветљења који је конкурентан онима на рок концертима.
Два хорска поткровља са 12 редова богатих љубичастих клупа налазила су се између водопада, наглашена живим лишћем.
Нема, међутим, крста, слике Бога или Исуса Христа или било ког другог традиционалног верског симбола. Остин је за АП 2005. године рекао да његов отац никада није показивао такве симболе и да је једноставно наставио традицију. Остин говори испред великог глобуса златне боје који се полако ротира.
Поред учионица, додатак укључује капелу, простор за крштење, простор за састанке за младе и цео спрат посвећен црквеном телевизијском емитовању.
Остин је 2004. године рекао за АП да је пружао нешто што људи желе.
„Мени је као да је то добар ресторан – ако имате добру храну, људи ће доћи,“ рекао је. „Тако да знамо да наше службе морамо учинити добрим. Оне морају да подигну људе. Морају да оду говорећи: 'Знаш шта, данас се осећам боље.'“
ИЗВОР: https://apnews.com/article/osteen-church-shooting-1b923d90cfb181bd3aa820d529bd3193
0 $type={blogger}:
Постави коментар