Јевреји и муслимани се заједно боре за верску слободу

Јеврејка и муслиманка грле се у Рамали Муката (фото: Леон Свердлов)

Било је довољно лоше што је Европски суд за људска права (ЕЦХР) у Стразбуру у уторак потврдио забрану кошер и халал клања (шехита) од стране две белгијске регије, у пресуди која је разбеснела и Јевреје и муслимане.

Али онда, трљајући со у рану, фламански министар за заштиту животиња Бен Вејтс поздравио је одлуку, рекавши да би она могла да најави забрану на целом континенту. 

„Сада су отворена врата за забрану ритуалног клања не само у Бриселу већ и у целој Европи“, рекао је Вејтс за телевизију ВРТ.

Са порастом антисемитизма и исламофобије у Европи, јеврејска и муслиманска заједница треба да искористе ову ретку прилику да заједно зауставе овај тренд.

Време је да се ујединимо у борби за верску слободу 

Како је рекао рабин Пинхас Голдшмит, председник Конференције европских рабина, „јеврејска и муслиманска заједница у Европи наставиће да се боре за верске слободе и једнакост“, али „тај задатак је сада још тежи“.

Заставе Европске уније вијоре се испред седишта Европске комисије у Бриселу, Белгија, 24. марта 2021. године. (REUTERS/YVES HERMAN)

Пресуда Европског суда за људска права, њена прва по том питању, уследила је након правног оспоравања неколико белгијских држављана и организација које представљају муслиманску и јеврејску заједницу, тврдећи да фламански декрети на северу и валонски на југу – налажу да се све животиње заклане за исхрану људи убијају само након одговарајућих поступака омамљивања како би се ограничила патња животиња и промовисале хумане праксе клања – крше њихову слободу вероисповести.

Забране, уведене у ова два региона 2017. године, резултат су дуге кампање активиста за добробит животиња.

Док многе земље ЕУ и даље дозвољавају убијање животиња без анестезије под одређеним условима, као што је ветеринарски надзор, осам других – укључујући Данску, Шведску, Словенију и Грчку – забранило је шехиту и захтева омамљивање пре клања. Суд правде Европске уније (ЦЈЕУ), највиши суд ЕУ, пресудио је 2020. године да земље чланице могу забранити праксу ритуалног клања ради промоције добробити животиња без кршења права верских група. 

Европски суд за људска права, чији је задатак да тумачи Европску конвенцију о људским правима у име 46 земаља чланица Савета Европе, утврдио је да је забрана шехите била оправдана да заштити легитиман циљ и „сразмерна циљу којем се тежи, односно заштити добробити животиња као елемента 'јавног морала'.“ Као одговор на овонедељну пресуду, Европски јеврејски конгрес је након пресуде изразио „дубоку забринутост“ за будућност одрживог живота јеврејске заједнице у Европи. „Већ видимо покушаје широм Европе да се следи ова белгијска забрана, сада нажалост легитимисана од стране ЕЦХР-а“, рекао је председник Европског јеврејског конгреса др Аријел Музикант.

„Јеврејским заједницама у Европи, сада више него икада, потребна је заштита националних влада и паневропских организација како би се осигурало да хиљадама година јеврејског живота на овом континенту не дође до наглог краја“, рекао је он. „Ограничења основних аспеката јеврејске верске слободе изражавања, заједно са позадином масовног пораста антисемитских напада на јеврејске заједнице, наводе нас да озбиљно размислимо да ли Јевреји имају будућност у Европи“.

Марам Стерн, извршни потпредседник Светског јеврејског конгреса, изразио је „дубоку ужаснутост“ пресудом Европског суда за људска права, наглашавајући њене штетне ефекте на верске слободе и за јеврејске и за муслиманске заједнице широм Европе. „Непромишљена одлука суда која одржава дискриминацију белгијских Јевреја и муслимана је жалосна“, рекао је Стерн. „Ова пресуда је корак уназад, не ради се о добробити животиња, већ о јасном гушењу верске слободе. Не можемо да стојимо скрштених руку док се догађају случајеви верског прогона.”

Светски јеврејски конгрес је позвао европске владе да признају озбиљност ове пресуде и да донесу законе који подржавају основна права на слободу вероисповести и значај ритуалног клања у јеврејској и муслиманској верској пракси у њиховим земљама.

„Императив је за управна тела да спрече радње које угрожавају право на слободну веру, уместо да намећу ограничења која додатно маргинализују верске заједнице“, рекао је Стерн.

Како је Дов Мајмон, виши сарадник на Институту за политику јеврејског народа, једном написао у Јерусалим Посту, Израел такође не би требало да затвара очи.

„Покојни [израелски председник и премијер] Шимон Перес послао је [бившој немачкој канцеларки] Ангели Меркел и шефу Европске уније лична писма која су их убедила да пониште одлуке о забрани брит мила [ритуалног обрезивања]“, подсетио је Мајмон, позивајући Израел да „размотри покретање интелигентне и ефикасне интервенције“ како би се такође преокренуо тренд забране шехита у Европи.

0 $type={blogger}:

Постави коментар