Алжир је отворио највећу џамију у Африци коју је наручио свргнути бивши председник

АЛЖИР, Алжир (АП) — Алжир је у недељу отворио огромну џамију на својој обали Медитерана након што су године политичких превирања трансформисале пројекат из симбола снаге и религиозности коју спонзорише држава у симбол кашњења и прекорачења трошкова.

Изграђена од стране кинеске грађевинске фирме током 2010-их, „Велика џамија у Алжиру“ има највиши минарет на свету, који мери 265 метара. Трећа највећа џамија на свету и највећа изван најсветијих градова ислама, њена молитвена соба има 120.000 места. Њен модернистички дизајн садржи арапске и северноафричке орнаменте у част алжирске традиције и културе, као и платформу за слетање хеликоптера и библиотеку која може да садржи до милион књига.

Отварање је упутило муслимане „ка доброти и умерености“, рекао је Али Мохамед Салаби, генерални секретар Светске уније муслиманских улема.

Пропагирање умереног бренда ислама био је кључни приоритет у Алжиру откако су владине снаге обуздале побуну предвођену исламистима током 1990-их, када је крвави грађански рат захватио земљу.

Аутомобили пролазе поред Џамаа Ел-Џазаир, или Велике џамије у Алжиру, среда, 21. фебруара 2024. године. у Алжиру. Започета 2012. године, Велика џамија у Алжиру има џиновски минарет од 265 метара и капацитет за 120.000 верника (АП/Анис Белгул)


Алжирски председник Абделмаџид Тебуне отворио је џамију у недељу у Алжиру, испунивши обећање да ће је отворити са великом помпом и околностима. Догађај је, међутим, углавном био свечан. Џамија је отворена за међународне туристе и државне посетиоце у Алжиру отприлике пет година. Ранија церемонија је одложена.

Временски оквир омогућава да се џамија званично отвори за јавност на време да буде домаћин ноћних молитви током муслиманског светог месеца Рамазана, који почиње следећег месеца.

Осим својих гигантских димензија, џамија је најпознатија по кашњењима и контроверзама које су карактерисале седам година изградње, укључујући избор локације, за коју су стручњаци упозорили да је сеизмички ризично. Држава је то демантовала у саопштењу објављеном у недељу на АПС, веб страници државне новинске агенције. Током кашњења и прекорачења трошкова, пројекат никада није престао да храни гнев Алжираца, а многи су рекли да би радије изградили четири болнице широм земље.

Званични трошкови пројекта били су 898 милиона долара.

Џамија је првобитно била пројекат бившег председника Абделазиза Бутефлике, који ју је дизајнирао да буде највећа у Африци. Желео је да то буде његова заоставштина и назвао је „џамијом Абделазиза Бутефлике“ слично као џамија Хасана II у Казабланки, Мароко. Та џамија, названа по бившем краљу Марока — суседу Алжира и регионалном ривалу — некада се рекламирала као највећа афричка.

Али протести који су захватили Алжир 2019. године и навели га да поднесе оставку након 20 година на власти, забранили су Бутефлики да оствари своје планове, да џамију назове по себи или да је отвори у фебруару 2019. године како је планирано.

Џамија — заједно са главним националним аутопутем и милион нових стамбених јединица — су биле под сумњама у корупцију током ере Бутефлике, са сумњивим повратима новца извођачима радова који су потом исплаћени државним званичницима.


ИЗВОР: https://apnews.com/article/algeria-mosque-dd69a238023a3db8f0312ca0e4f5bad5

0 $type={blogger}:

Постави коментар