БЕЈРУТ (АП) – Часна сестра је стала испред групе младих ученика у либанској хришћанској школи и замолила их да се моле за „људе отпора” у јужном Либану за које је рекла да бране земљу.
Мушкарци на које је монахиња Маја Зијаде мислила су чланови либанске шиитске милитантне групе Хезболах, која се сукобљава са Израелом преко нестабилне границе скоро шест месеци, постајући критичан регионални играч док рат Израел-Хамас траје у Гази.
Видео са Зијадеиним коментаром је нашироко кружио интернетом раније овог месеца, што је разбеснело неке који су је оптужили да испира мозак деци и намеће своје политичке ставове. Други су се окупили за њену подршку, похваливши њен став као храбар и частан.
Рат речи који се развио је истакао веће, дугогодишње расколе у Либану око Хезболаха, сада појачане сукобима на либанско-израелској граници и страхом да би Либан који је већ погођен кризом могао бити увучен у свеобухватни рат.
„Постоје оштре (политичке) поделе око Хезболаховог оружја“, рекао је Сами Надер, директор Института политичких наука Универзитета Свети Јосиф у Бејруту. И док постоји широка подршка палестинском циљу, рекао је он, постоје „разлике у погледу степена такве подршке и начина на који је пружити“.
Либан је дом више верских група. Политички, председничко место је додељено хришћанину марониту, место председника парламента шиитском муслиману, а место премијера муслиману суниту.
Иако Хезболах има савезе са личностима из других верских група, основа његове подршке лежи у шиитској заједници, док многи хришћани и сунити оптужују ту групу за отмицу земље. Говор монахиње изазвао је додатну пажњу — а за неке и бес — посебно зато што је долазио од хришћанске религиозне личности.
У недавном видео снимку, Зијаде је позвала на молитву за „децу, људе и мајке југа и ... за људе отпора“, описујући оне који то не учине као „издајнике“, карактеризацију која је многима била забрињавајућа, посебно с обзиром на млад узраст њене публике. Други су видели поруку љубави у њеном позиву да се моли за народ јужног Либана.
„На југу има ученика ваших година који кажу да су 'наши једини снови да заштитимо своју земљу'“, рекла је монахиња деци.
Либански хришћански анти-Хезболах активиста Антониос Тавк критиковао је Зијаде на X-у, раније познатом као Твитер. Он је позвао Маронитску католичку цркву да реагује „јер се нашој деци испира мозак“.
У међувремену, Гебран Басил, шеф странке Слободног патриотског покрета, Хезболаховог главног хришћанског савезника, тврдио је на интернету да када је Зијаде позивала на молитве, „она је спроводила Исусово учење“.
Зијаде није била доступна за коментар.
Званичници Хезболаха, шиитског војног и политичког центра у Либану, кажу да прекогранични удари групе подржавају Газу и тврде да преусмеравају неке израелске снаге које би иначе биле фокусиране на Хамас у Гази, где здравствени званичници те територије кажу да је Израел - Хамасов рат убио више од 32.000 Палестинаца.
Хезболах који подржава Иран започео је нападе 8. октобра, дан након што је Хамас започео напад на јужни Израел, убивши око 1.200 људи и узевши таоце, што је изазвало најновији рат у Гази.
За Хезболахове критичаре у Либану, борбе су подсетник да оружје групе представља „претњу..., не само унутрашњем миру, већ зато што Хезболаху даје монопол над ратом и мировним одлукама ван државних структура“, рекла је Ранда Слим, виши сарадник на Институту за Блиски исток у Вашингтону. „Ово су егзистенцијалне одлуке за либанско становништво и њихови представници нису укључени у овај процес доношења одлука.“
Оно што Хезболах ради је „уништавање Либана“, рекао је Чарлс Џабур, виши члан странке Хришћанске либанске снаге, током бурне дебате у једној локалној ТВ емисији. „Сигуран сам да велики делови (либанских) шиита не желе да им се униште куће или да им убијају децу, жене и мушкарце.“
Лина Хатиб, сарадница у лондонском истраживачком центру Чатам Хаус, рекла је да се чак и Хезболахови савезници међу хришћанима осећају непријатно због његове „једностране одлуке да изазове борбу са Израелом“, али да то није довело до раскола између Хезболаха и његовог главног хришћанског политичког савезника.
Басил из Слободног патриотског покрета тврди да је одвраћање Хезболаха спречило Израел да покрене свеобухватни рат против Либана. Али Басил, који је санкционисан од стране Сједињених Држава, такође је рекао да се противи ставу Хезболаха да ће престати да напада израелске положаје тек када се постигне прекид ватре у Гази.
Међу либанским шиитима, који су били група која је највише погођена израелском 18-годишњом окупацијом јужног Либана која се завршила 2000. године, многи виде акције Хезболаха кроз другачије сочиво.
Хусеин Халил, шиитски власник туристичког бизниса, рекао је да верује да су Хезболахови прекогранични удари били неопходни, не само да би се подржали Палестинци, већ и зато што би „када Израел заврши са Газом… окренуо би се Либану“, да Хезболах није интервенисао.
Халил је рекао да, иако је његов посао патио, такве губитке сматра краткорочним болом.
„Не подржавам само Хезболах, већ и свакога ко брани мене, моје достојанство и моја права све док су у стању да победе израелског непријатеља и да ме заштите“, рекао је он. „Могућности (либанске) државе су ограничене.“
Када се завршио грађански рат у Либану 1975-90, Хезболах је био једина милиција којој је било дозвољено да задржи своје оружје док је водила борбу против израелских снага које су у то време окупирале делове јужног Либана.
Група је касније водила месечни рат са Израелом 2006. године, чији су резултати свежи у мислима Либанаца.
Данас је Либан у загрљају опаке економске кризе. Неки страхују да би, чак и ако се садашње борбе не претворе у потпуни рат, стање сукоба на ниском нивоу могло постати нова нормала, додатно оптерећујући економију и друштво.
Многи сунитски муслимани критиковали су Хезболах током година због поседовања оружја, посебно након што га је та група употребила у унутрашњим борбама у Бејруту 2008. године. Међутим, за неке, гнев због израелске офанзиве у Гази и невоље Палестинаца — који су углавном сунити — изгледа да је за сада засенила забринутост око Хезболаховог оружја, пружајући заједнички језик.
„Масакри које је починио израелски непријатељ и разарања чине да је устајање обавезно“, рекао је Абед Накхле из претежно сунитског насеља у Бејруту. „Можда имам мишљење, али ми смо уз њих (Хезболах) у овом циљу.“
Неки сунитски борци придружили су се Хезболаховим милитантима на граници.
Ипак, неки из Хезболахових упоришта на југу кажу да осећају бол.
Борбе дуж границе раселиле су многе у обе земље, изазвале жртве и велику штету у градовима и селима.
Хатиб је рекла да велика већина Либанаца „не жели да види свеопшти рат између Хезболаха и Израела“. Ово осећање, додала је, пресеца секташке линије.
У планинском селу Гхбалех, неки од родитеља деце жалили су се на Зијадеин говор, рекао је Јусеф Наср, генерални секретар католичких школа у Либану. Он је негирао извештаје да је Зијаде отпуштена из школе и рекао је за Асошијетед прес да је монахиња провела неко време у манастиру ради изолације и размишљања.
Наср је рекао да су медији пренагласили случај Зијаде, додајући да упркос поштовању слободе мишљења од стране школе, „више волимо да се током часова не разговара о спорним стварима које би неки родитељи могли одобрити, а други одбити“.
0 $type={blogger}:
Постави коментар