Слика вештице која лети на метли је иконична, али није ни приближно стара као сама идеја вештичарења, која датира из најранијих дана човечанства.
Неколико теолога, црквених инквизитора, световних магистрата и других власти први пут је писало о таквом лету почетком 1400-их. Најранији познати визуелни приказ летећих вештица појављује се у рукописној копији једног таквог текста из 1451. године, „Le champion des dames“ („Бранилац дама“), француског песника Мартина Ле Франа.
Оптужбе за вештичарење су у то време све више биле усмерене на жене. Одећа фигура у Ле Франовом тексту их приказује као да долазе из неелитних редова средњовековног друштва. Исто тако и оруђа на којој лете. Штапови и метле били су оруђе за обичне кућне послове.
Један од најранијих приказа летећих вештица налази се у тексту из 15. века под насловом „Le champion des dames“ или „Бранилац дама“. Martin Le Franc/W. Schild. Die Maleficia der Hexenleut' via Wikimedia CommonsИдеја да вештице могу да лете послужила је као подршка идеји да су се окупљале у велике групе зване шабати. Ови скупови су заузврат појачали претњу коју су вештице представљале хришћанском друштву.
Чак и након што је идеја о вештицама које лете на метлама представљена европском друштву, није била лако прихваћена. Многи који су у то време писали о вештицама, укључујући Ле Франа, били су прилично скептични у погледу стварности летећих вештица.
Како се испоставило, међутим, власти су и даље могле да примете претњу чак и ако верују да је лет вештица замишљен.
Обим скептицизма
У свом раду као проучавалац средњовековне европске историје, истраживао сам текстове који описују вештичарење раних 1400-их.
Неки текстови су у потпуности прихватили идеју да вештице лете, често на метлама или штаповима. Један је описао вештице које путују на шабате на штаповима намазаним магичном машћу и лете у планине да скупе лед и изазову тучу.
Други текстови, међутим, нису били сигурни да је такав лет стваран. Један је приметио да су оптужене вештице тврдиле да лете од врха планине до врха планине на столицама, али је такође наговестио да су их демони можда навели да мисле да то раде. У другом тексту се наводи да је ђаво „преварио“ оптужене вештице које су тврдиле да лете.
Скептицизам према летећим вештицама заснивао се на црквеном закону из раног 10. века о женама које су тврдиле да се ноћу јашу на „одређеним зверима“ у свити паганске богиње Дијане, за коју су хришћанске власти веровале да је прерушени демон. Закон је прогласио да такав лет није стваран, а свако ко је тако мислио био је „заведен илузијама и фантазмама демона“. Није прописивао директну казну, али је свештеницима налагао да проповедају против таквих „неверника“.
Скептици магичног лета били су прилично специфични у својим сумњама. Ле Фран је, на пример, изјавио да свакоме ко мисли да вештице могу да лете недостаје „здрав разум“. С друге стране, он је у потпуности прихватио да магичари, који су углавном били мушкарци, могу да призивају демоне и да су се „магијске вештине“ практиковале још у древној Персији.
Прича, међутим, није тако једноставна да мушки ауторитети прихватају реалност магије коју практикују мушкарци, али сумњају да жене лете на метлама. Ти исти ауторитети су, генерално, озбиљније схватали друге аспекте вештичарења.
Замишљајући лет
Да ли су жене оптужене за вештичарење заиста инсистирале да лете на метлама?
Научници су спекулисали да су масти које се често помињу у извештајима о таквом лету можда функционисале као халуциногени, стварајући осећај летења. Међутим, најтемељније истраживање ових извештаја открива да се такве референце ретко појављују у добровољним сведочењима. Уместо тога, они долазе од власти које бележе, а често и преобликују, шта су оптужене вештице говориле.
На крају, тврдње о лету и одбацивању његове стварности можда су у потпуности потекле из умова правних и верских власти који су кодификовали и осудили идеју вештичарења.
Њихов скептицизам није био важан. Судови су могли да погубе осуђене вештице без обзира да ли верују да могу да лете.
Иако је лов на вештице окончан – барем у Европи и Северној Америци – у 18. веку, слика вештица које лете на метлама је и даље присутна.
Мајкл Д. Бејли, професор историје на Државном универзитету Ајове
0 $type={blogger}:
Постави коментар