Савремена римокатоличка црква и политика. Год. 2 Бр. 2 (2008): Политикологија религије

Савремена римокатоличка црква и политика. Год. 2 Бр. 2 (2008): Политикологија религије

РЕЧ ГОСТА УРЕДНИКА, Satya R. Pattnayak, 3-4. 

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ И ПОЛИТИЧКИ ИЗАЗОВ: КАТОЛИЧКА ЦРКВА У ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ, Satya R. Pattnayak, 7-25. Са порастом утицаја супарничких протестантских деноминација, Католичка црква у Латинској Америци последњих година почела је да се осећа све несигурније и све угроженије. Ако се има у виду чињеница да у том региону стално опада број католика и католичких свештеника, многи предвиђају да ће улога Католичке цркве у политици бити све мање релевантна. Али, као што смо то изнели у овој студији, те тврдње нису потпуно тачне. Без обзира на то што број протестантских верника стално и неометано расте у Латинској Америци, Католичка црква је појачала своје активности на образовном и социјалном плану. Изгледа да је реч о дугорочној стратегији и та констатација је потпуно тачна када су у питању оне земље у којима се Католичка црква суочава са најснажнијим супарништвом других религија.

НИ ЈЕДНО, НИ ДРУГО: ПОЛИТИЧКА ОРИЈЕНТАЦИЈА КАТОЛИЧКИХ НЕОПЕНТЕКОСТАЛАЦА, Stephen J. Hunt, 27-51. У овом чланку се тврди да су се католички харизматици у протекле четири деценије кретали разним правцима када је реч о њиховим политичким гледиштима и склоностима, као и да је то била последица контроверзне динамике и супротстављених лојалности. Због тога је и тешко доношење било каквих коначних закључака о њиховој политичкој лојалности. Таква динамика и супротстављене лојалности представљају у извесном смислу последицу односа који постоји између харизматика у Римској цркви и места које та црква има у политичко–верској култури САД.

УЛОГА ЦРКВЕ У ПОЛИТИЦИ СОЦИЈАЛНЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ: ПАРАДОКС НИХИЛИЗМА, Virgilio Aquino Rivas, 53-77. У овом чланку настојимо да докажемо, на основу недавног искуства католичке вере на Филипинима, да релевантност цркве у постмодерном добу представља исто толико политички избор колико и толерисање нихилистичког расположења нашег времена. То је политички избор јер црква нема други правац којим може да се креће у постмодерном добу осим правца афирмације сопственог значаја. А, то неминовно значи суочавање са све већим опадањем утицаја организоване вере у данашњим секуларним и либералним токовима у циљу проналажења стратешких праваца за њено континуирано преживљавање. При томе, Kатоличка црква је морала да се суочи и са недавним изазовом које су наметнули извештаји о сексуалним скандалима њеног свештенства. Постмодерно доба приморава цркву, такође, да се прилагоди нихилизму кога прати оно што је Ниче у своје време видео, а то важи и данас, као „смрт бога“. „Смрт бога“ је и даље она одлучујућа снага која одређује реакцију вере у односу на секуларизацију модерног света. То се одражава, на пример, кроз данашње све изразитије конзервативно постављање римског католицизма, које се може видети као повратак на ранију папску ортодоксију по којој је световна власт била преобучени ђаво. Овај конзервативизам прати одређена пракса и веровање у чистоћу вере и примат светости над секуларним и световним. Он игнорише актуелне и објективне дистинкције између световног и светог, подсећајући на облик нихилзма, то јест на принудно „заборављање“ стварне разлике и парадокса који показује дистинкцију између секуларног и светог. Ова врста нихилизма подразумева да ниједна разлика не сме да буде толерисана на штету свете вере, док може да буде толерисан одређени стратешки компромис са секуларним ради остваривања циљева вере, али само под условом да то омогућава да режим светог потпуно надвлада.

„ИН–ЛАЈН“ РЕЛИГИЈА: ИНВЕНТИВНА ПРИМЕНА НОВИХ ИНФОРМАТИВНИХ И КОМУНИКАЦИЈСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ПАСТИРСКОМ ДЕЛОВАЊУ КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ У НИГЕРИЈИ, Walter C. Ihejirika, 79-98. Нека истраживања спроведена у Нигерији у области медијске религије и културе резултирала су ширим компаративним анализама деловања Kатоличке и Пентекосталне цркве у тој земљи и њихових различитих стратегија на плану коришћења комуникација. У овом чланку се разматра питање како две поменуте хришћанске деноминације прилагођавају ставове о коришћењу нових информативних и комуникацијских технологија у свом деловању у Нигерији. Посебна пажња посвећена је Католичкој цркви јер је генерално гледано ова деноминација, за разлику од Пентекосталне цркве која коришћење медијских технологија види као настављање обраћања верницима са црквене проповедаонице, заузела нешто хладнији став у односу на коришћење ових средстава масовних комуникација. Овакво постављање Католичке цркве се јавља још у далеком периоду успона биоскопа зато што је тадашња црквена хијерархија доживљавала филм као нешто што потенцијално може да утиче на кварење вере и морала. Католичка црква је остала при ставу да у свом деловању користи пре свега штампане материјале, усмеравајући највећи део своје комуникацијске енергије на штампу и усмено проповедништво. Али, ово негативно постављање Католичке цркве је почело да се мења последњих година. Ниједну технологију масовних комуникација Католичка црква није тако брзо прихватила и пригрлила као нове информативне и комуникацијске технологије. Полазећи од примера Mater Cyberworld-а (интернет кафића који је отворила католичка дијацеза Ахијара Мбејзе у источној Нигерији), у овом чланку су испитане неке видљиве карактеристике начина на који Католичка црква користи нове информативне и комуникацијске технологије. Ова анализа показује да је овакво прилагођавање медијског наступа један од метода помоћу којих католичка црква покушава да оствари што јаче присуство у нигеријском друштвено-политичком миљеу.

КАТИХЕТЕ НА РАСКРШЋУ: НЕОКАТОЛИЦИЗАМ, НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ И ПРОМЕНА ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКОГ ПЕЈЗАЖА ЖИВОТА АЈМАРА, Andrew Orta, 99-120. У овом чланку разматра се међусобно пресецање процеса верске и друштвено-политичке реформе у планинама данашње Боливије. Реч је о региону насељеном Ајмарима, у којем су католичке институције, службеници и пракса дуго имали суштински значај у животу локалног друштва. У последњим деценијама 20. века, црква је је почела да користи низ стратегија пасторског деловања, које су имале за циљ „локализацију“ практиковања католичке вере кроз давање већих овлашћења свештеницима (катехетама) на нивоу локалних заједница и нарочито, у последње време, кроз напоре да се елементима ајмарске културе да католичко значење. Опредељења за коришћење оваквих модалитета пасторског деловање преклопила су се са неолибералним политичким реформама, које су имале за циљ административну децентрализацију кроз стварање општина и ширење њихових надлежности на локалном нивоу. Тежиште текста засновано је на искуствима једног свештеника кога је лична каријера локалног заступника мисионарског католичанства директно увукла у те друштвенополитичке процесе, јер су неолибералне реформе његову улогу заступника католичанства „растеглиле“ и ставиле на велика искушења.

РЕЛИГИЈА И ПОЛИТИКА У ПЛУРАЛИСТИЧКОМ ДРУШТВУ: НИГЕРИЈСКО ИСКУСТВО, Danoye Oguntola Laguda, 123-133. Однос и интеракција између религије и политике представљају предмет дебате која се води између научника који се баве проучавањем религије, политиколога и социолога. Спор се води око тога да ли је непостојање интеракције између ова два друштвена феномена потпуно или делимично. За њене протагонисте, религија не сме да буде искварена триковима, интригама и изазовима политике. На другој страни ове поделе, имамо мишљење да ове две институције, због добро- бити човечанства, не треба да буду у било каквом односу. Наша разматрања по- казују да је природа друштва одлучујући фактор у овом односу, ако икада и треба да буде дозвољено да тај однос уопште постоји. Раније се тврдило да религија и политика у хетерогеним и хомогеним друштвима могу имати међусобне односе на поменути начин. Међутим, у плуралистичким друштвима као што је нигеријско, сматра се да секуларизам представља алтернативу за те односе и интеракције. Наша студија показује да је у Нигерији религија увек имала значајну улогу у политичким процесима, као и у формулисању и спровођењу политике. У овој студији, највећа пажња је посвећена разматрању интеракције између религије и политике у плуралистичким земљама као што је Нигерија. Имали смо, такође, и намеру да се укључимо у дебату о питању да ли је поменута интерак- ција између религије и политике уопште пожељна. Размотрићемо и утицај ре- лигије на формулисање и спровођење политике у Нигерији. Усредсредићемо се, при томе, на религијске контроверзе у вези са новим погребним прописима у једној федералној држави, Југозападној Нигерији

ВЕРСКЕ РАЗНОЛИКОСТИ И ТОЛЕРАНЦИЈА, Dragan Jakovljević, 135-164. Овај чланак нуди најпре један нацрт билатералног појма толеранције, који бива претпостављен при даљим извођењима. Иза тога се истражују услови за једно потенцијално мотивисање конфесионалне интолерантности и њихови различити начини утицања. Следи једно детаљно упоредно разматрање доктринарних извора по питању о примереном ставу спрам иноверних у оквиру исламских и хришћанских светих списа. Притом се демонстрирају вишезначности са потенцијално тешким консеквенцама.

КА УНИВЕРЗАЛНОЈ ЕТИЦИ И ВРЕДНОСТИМА У ДОБА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ: У ОДНОСУ НА ЈАПАНСКЕ РЕЛИГИЈЕ У УПОТРЕБИ СА МОДЕРНИМ РАЦИОНАЛИЗОМ, Tetsuo Maruyama, 165-182. Данас када живимо у добу глобализације, у нашој свести још увек није створена представа о интегралном глобалном друштву са одређеним заједничким вредностима и етиком. Међутим, кретање људи и проток роба, новца, информација и слика сада се одвијају на транснационалном плану. Због тога у тој глобалној сфери почињу да преовлађују неке вредности са доминантним карактеристикама псеудо универзалности. Већина тих вредности има своје корене у запад- ним друштвима. Основни циљ овог чланка је презентовање оквирне „скице“ алтернативних заједничких вредности у тој новој глобалној сфери, уз посебан осврт на јапан- ске религије и ,пре свега, на будистичке идеје. При томе, праве се поређења са модерним рационализмом који је поникао на Западу. У процесу глобализације људског друштва, дошло је до релативизације оних вредности и норми које су биле формиране на нивоу националних држава. То је, даље, довело до флуидности и губљења културног идентитета. Штавише, постало је јасно и то да су се показала ограничења оних доминантних вредности које су утемељене на модерном рационализму. У тим околностима, неопходно је да пронађемо алтерна- тивне вредности које су заједничке свим људским бићима. У складу са оваквим размишљањима, корисно је да размотримо могућности или потенцијале будистичких идеја у смислу поменутих заједничких вредности.

"НАПАД НА ИСТИНУ И БОГА", Dianne K. Carter, 185-188

"НЕДАВНИ РАДОВИ У ОБЛАСТИ СОЦИОЛОГИЈЕ РЕЛИГИЈЕ У НЕКАДАШЊИМ ЈУГОСЛОВЕНСКИМ РЕПУБЛИКАМА", Milovan Vuković, 189-195

"ПО СВОМ СОПСТВЕНОМ ЛИКУ: ЗАПАД ГРАДИ МУСЛИМАНСКО ДРУГО ЈА", Dana M. Moss, 197-201