ХУАЛИЕН, Тајван (АП) — Будистичка учитељица која је основала оно што је данас глобална добротворна организација и религија са оперативним буџетом од 283 милиона долара одрасла је у време када жене нису могле да буду заређене за будистичке часне сестре.
Оно што је Ченг Јен, која сада има 87 година, започела 1966. године на тајванском селу као напор домаћица, сада се проширило у 67 земаља, укључујући Сједињене Државе. Организација, названа Цу Чи, мобилисала је 10 милиона волонтера који су помогли изградњу школа и болница, вођење програма за избеглице у Украјини и жртве масовних пуцњава, као и одговор на природне катастрофе као што су земљотреси, урагани и поплаве.
Ченг Јен и још десетак других монахиња живе у боравишту Ђинг Си у Хуалијену, седишту Цу Чија. Живописни регион - познат по својим величанственим планинама које гледају на Пацифик - добио је име по фрази "хуилан", упућивању на вртложне струје реке Хуалијен где се сусреће са Тихим океаном.
Оно по чему се Ченг Јен издваја јесте то што је она једна од ретких будистичких жена вођа у традицији изразито патријархалне вере где је заређење жена било забрањено — и још увек је у многим земљама.
„Жена лидер у нашем целокупном истраживању верске историје је веома, веома различита“, рекла је Јао Ју-шуанг, професорка на Универзитету Фо Гуанг на Тајвану која је проучавала будистичке покрете.
Ченг Јен је рођена као Вонг Чин-Јун 1937. године у релативно добростојећој породици, али су је родитељи дали на одгајање породици њеног ујака без деце. Након што је њен усвојитељ умро од срчаног удара када је имала 21 годину, побегла је од куће да би постала монахиња.
Јао је рекла да је заређење био тежак задатак за њу јер је на Тајвану и другде у Азији у то време бити монах било резервисано само за мушкарце.
То се променило када је Тајван дошао под јапанску власт, а жене су почеле да добијају образовање. Јапански приступ је такође омогућио монахињама да студирају на будистичким универзитетима у Јапану, а када су се вратиле на Тајван, успоставиле су сопствене праксе, формално отворивши пут заређењу жена.
Касније је случајни сусрет у Тајпеју са мајстором Јин Шуном постао одлучујући тренутак за Ченг Јен. Пристао је да је узме за ученицу и формално је зареди.
Иако је база будистичког мајстора била у Хсинчуу на северу Тајвана и он је проводио мало времена са Ченг Јен, њих двоје су развили везу, рекао је Гуо-Фанг Ценг, професор анатомије на медицинском колеџу Универзитета Цу Чи. Током својих последњих дана, Јин Шун је збринут у болници Цу Чија.
Током свог боравка у Хуалијену, Ченг Јен је видела велико сиромаштво на селу. Хтела је да помогне, али као монахиња није имала сопствени извор прихода. Обратила се локалним домаћицама, питајући их да ли могу да одвоје 50 центи, каже Денг Су-ћин, рани волонтер у болници Цу Чија.
„Свако може издвојити 50 центи“, рекла је она, што је постало мантра организације током деценија.
Ченг Јен је видела како је сиромаштво нераскидиво повезано са недостатком здравствене заштите док је помагала породицама са вољеним особама које су биле болесне и неспособне за рад.
„Заиста сам открила да је било много људи који су се разболели због свог сиромаштва, а још више људи који су били сиромашни јер су били болесни“, рекла је Ченг Јен, препричавајући настанак болнице на састанку са волонтерима 2007. године. „Сиромаштво и болест су као близанци.”
Било јој је потребно осам година да изгради болницу са пуном услугом у Хуалијену; онда је дошао изазов да је попуне, јер лекари и медицинске сестре нису хтели да живе на селу. Тако је основала медицински факултет, који служи као школа за болницу. Данас многи болнички лекари и чланови особља долазе са Цу Чијевих универзитета.
Тај фокус на здравствену заштиту и деценијама стручности навели су Цу Чи да се мобилише током пандемије коронавируса, а будистичка организација је била у могућности да купи 5 милиона доза БиоНТехове вакцине против КОВИД-19 када тајванска влада није могла.
Стивен Хуанг, извршни директор међународних операција Цу Чи са седиштем у јужној Калифорнији, назива своју учитељицу „старом душом“ која је искусила потешкоће у младости — губећи своје најмилије, бежећи у заклон док су авиони Сједињених Држава бомбардовали Тајван током Другог светског рата и видећи како људи око ње пате у сиромаштву. Он је види као Бодисатву — саосећајно биће које одлаже сопствено просветљење да би помогла другима.
„Она сада има 87 година, мршава је и има срчано обољење“, рекао је он. „Али она се и даље буди у 4 ујутру и хода два сата. Једва спава и једе. Њена снага долази од њене духовности и саосећања са љубављу.”
Следбеници Ченг Јен гледају на њу као на мудрог, приземног, емпатичног лидера са смислом за хумор који воли да се држи прикривено. Она ретко даје интервјуе, а одбила је да разговара и са Асошиејтед пресом.
Док остарела Ченг Јен наставља да марљиво обавља своје дужности, следбеници организације већ планирају да осигурају да њено наслеђе траје. Хуанг је рекао да постоји план да кључна група ученика преузме кормило у будућности - застрашујући изазов за организацију која се деценијама у потпуности ослања на свог харизматичног лидера за вођење.
Ипак, „не постоји ниједна особа“, рекао је, „која може да замени мајсторицу Ченг Јен.“
0 $type={blogger}:
Постави коментар