АМСТЕРДАМ (АП) — Анекс у коме се млада Јеврејка Ана Франк скривала од нацистичких окупатора током Другог светског рата креће у Њујорк.
Пуна реплика просторија које чине срце музеја куће Ане Франк на једном од амстердамских историјских канала гради се у Холандији и биће послата преко Атлантика за изложбу под називом „Изложба Ане Франк“ у Центру за јеврејску историју на Менхетну.
„Први пут у историји, Кућа Ане Франк ће представити оно што бих назвао пионирским искуством ван Амстердама. Да уроните посетиоце у пуну, педантно рекреацију тајног анекса. Те собе у којима су Ана Франк, њени родитељи, њена сестра, четири друга Јевреја, провели више од две године скривајући се да би избегли нацистичко заробљавање“, рекао је директор Куће Ане Франк Роналд Леополд за Асошиејтед прес у интервјуу са детаљима о предстојећој изложби.
У јулу 1942. године Ана Франк, тада 13-годишњакиња, њени родитељи Ото и Едит, и њена 16-годишња сестра Марго сакрили су се у анексу. Недељу дана касније придружила им се породица ван Пелс — Херман, Огист и њихов 15-годишњи син Питер. Четири месеца касније, Фриц Фефер се преселио у скровиште, такође покушавајући да избегне заробљавање од стране холандских нацистичких немачких окупатора.
Остали су у анексу соба све док нису откривени 1944. године и послани у концентрациони логор и логор за истребљење Аушвиц-Биркенау. Ана и њена сестра Марго су затим премештене у концентрациони логор Берген-Белзен, где су обе умрле од тифуса у фебруару 1945. године. Ана је имала 15 година.
Њен отац, Ото, једина особа из анекса која је преживела Холокауст, објавио је Анин дневник после рата и он је постао издавачка сензација широм света као симбол наде и отпорности у суочавању са тиранијом.
Леополд је рекао да изложба у Њујорку обећава да ће за посетиоце бити „импресивно, интерактивно, задивљујуће искуство“.
Отвара се 27. јануара, на Међународни дан сећања на Холокауст, поводом обележавања 80. годишњице ослобођења Аушвица.
Док ће верно обновљени анекс соба бити срце изложбе, он ће такође пратити историју Анине породице од њиховог времена у Немачкој, њиховог пресељења у Холандију и одлуке да се сакрију, до њиховог открића од стране нациста, депортације, Анине смрти и послератне одлуке њеног оца да објави њен дневник.
„Оно што покушавамо да постигнемо овом изложбом је да људи, наши посетиоци, сазнају о Ани не само као о жртви, већ кроз вишеслојно сочиво живота, као тинејџерке, као писца, као симбола отпорности и снага. Надамо се да ће размишљати о контексту који је обликовао њен живот."
Изложба долази у време растућег антисемитизма и беса због разорног рата између Израела и Хамаса у Гази који се сада проширио на милицију Хезболаха у Либану након смртоносних напада Хамаса 7. октобра 2023. године на југу Израела.
„Са све мање и мање преживелих у нашим заједницама, са разарајућим антисемитизмом и другим облицима групне мржње у порасту у САД, али и широм света, осећамо... да наша одговорност као Куће Ане Франк никада није била већа“, рекао је Леополд. „Ова изложба је такође делимично одговор на ту одговорност да образује људе да се супротставе антисемитизму, да се супротставе групној мржњи.“
Анин дневник неће бити на трансатлантском путовању.
„Нажалост, нећемо моћи да путујемо са дневником, списима, свескама и лабавим листовима које је Ана написала. Превише су крхки, превише рањиви да би путовали“, рекао је Леополд.
Међу 125 експоната који путују из Амстердама на изложбу у Њујорку су фотографије, албуми, артефакти попут једне од жутих звезда које је Јеврејима наређено да носе у окупираној Холандији, као и Оскар за најбољу споредну глумицу коју је за њу освојила Шели Винтерс у улози у филму Џорџа Стивенса „Дневник Ане Франк“ из 1959. године.
0 $type={blogger}:
Постави коментар