Дана 5. новембра 2024. године, док су милиони Американаца излазили на биралишта, милијардер Илон Муск је на својој платформи друштвених медија X објавио видео који приказује караван појединаца Амиша који путују колима са коњима да гласају за Доналда Трампа. Следећег дана, као одговор на пост у коме се изражава захвалност Амишима за њихов допринос Трамповој победи, Маск је написао: „Амиши би могли да спасу Америку! Хвала Богу за њих. И држимо владу подаље од њихових живота.” Маскови твитови наглашавају растућу важност религије у америчкој политици и напоре Републиканске странке да интегрише Амише у своје бирачко тело.
Амиши и њихов глас у историји САД
Амиши су протестантска верска заједница укорењена у раним европским анабаптистичким покретима. Они селективно прихватају технолошки напредак, држећи се посебног начина живота обележеног једноставним животом, обичним одевањем и фокусом на заједницу, правећи разлику између онога што јача њихове друштвене везе и онога што би могло да угрози њихов духовни пут. Амиши су мала мањина у САД: 2022. године било је приближно 373.620 појединаца у популацији од око 330 милиона – нешто више од једног од 1.000 Американаца. Они су претежно концентрисани у предизборним државама Пенсилванија и Охајо, што делимично објашњава заинтересованост републиканаца да придобију њихову подршку.
Традиционално, Амиши се углавном уздржавају од гласања осим ако се не осећају принуђеним да заштите своје верске слободе, сачувају свој начин живота или се позабаве критичним моралним питањима. Историјски гледано, такви случајеви учешћа на изборима догодили су се само три пута.
Први случај датира још од председничких избора 1896. године, када је републикански кандидат Вилијам Мекинли водио кампању на платформи усредсређеној на индустријске корпоративне интересе. Ови интереси су се значајно разликовали од интереса Амиша, који су се уместо тога ускладили са политиком демократа Вилијама Брајана залажући се за мале фармере и одбрану руралне Америке.
Политички ангажман Амиша поново се појавио током председничких избора 1960. године, на којима је учествовао републиканац Ричард Никсон против демократе Џона Ф. Кенедија. Амиши су Кенедија гледали као савезника католичке цркве, институције коју су сматрали нетолерантном. Сходно томе, подржавали су Никсона, квекера, кога су видели као браниоца протестантске Америке.
Најновији случајеви значајног учешћа Амиша десили су се усред председничких предизборних кампања републиканца Џорџа В. Буша 2000. и 2004. године. Овај феномен, назван „Бушова грозница“, довео је до невиђеног одзива бирача Амиша. Укупно 1.342 од 2.134 регистрована гласача Амиша у округу Ланкастер, Пенсилванија – који има једну од највећих заједница Амиша у САД – гласало је 2000. године, постигавши стопу излазности од 63%. До 2004. године, регистрација бирача Амиша порасла је за 169%, са 21% одраслих особа које испуњавају услове. Ову мобилизацију је предводио Чет Бејлер, син родитеља Амиша који је напустио заједницу када је имао три године. Користећи своје наслеђе и течно познавање немачког у Пенсилванији, традиционалног језика који се говори у многим заједницама Амиша, Бејлер је развио стратегију регистрације бирача усмерену на Амише како би подржао Бушову кампању за реизбор.
Религиозни фактор у политици САД
Да бисмо разумели интерес републиканске странке за Амише, морамо испитати све већи значај религије у америчкој политици. Овај феномен и даље постоји упркос растућем броју Американаца који се изјашњавају као нерелигиозни или мање религиозни.
У политичком контексту САД, религија се протеже даље од вере и обухвата културни идентитет и друштвену кохезију. Научници често описују овај феномен као „хришћанство“, облик национализма који је повезан припадности хришћанству и који се појављује, као облик реакције, унутар културних ратова. Сходно томе, политичка платформа која наглашава хришћанске принципе и руралне вредности има потенцијал да подстакне сегменте бирачког тела. Ову динамику илуструју Маскови твитови о Амишима. У неким деловима републиканског бирачког тела, Амиши се доживљавају као „чувари изгубљених вредности“, који отелотворују визију неокаљане руралне Америке коју дефинишу традиционалне породичне структуре и аграрна радна етика. Овај наратив је додатно појачао Амиш ПАЦ, политички акциони комитет основан у Вирџинији 2016. године како би прикупио подршку Трампу кроз религијски уоквирену политику идентитета која се залаже за традиционалне вредности и противи се правима на абортус.
Утицај религије унутар Републиканске партије додатно је наглашен успоном хришћанске деснице, политичког покрета који се појавио касних 1970-их. Иако није монолитан ентитет, састављен је од појединаца – првенствено евангелистичких хришћана – који настоје да обликују америчку политику засновану на конзервативном тумачењу библијских принципа и друштвених вредности.
Законодавство и Амиши
Неки републиканци су се залагали за закон који је повољан за Амише, попут бившег америчког представника Боба Гибса, који је победио на изборима у конгресном округу округа Холмс, Охајо, којим доминирају Амиши. У децембру 2021. године, Гибс је увео закон који омогућава људима са специфичним верским уверењима, као што су Амиши, који на фотографију гледају као на облик идолопоклонства, да буду изузети од захтева за поседовањем идентификационих докумената са њиховим фотографијама „како би купили ватрено оружје од федерално лиценцираног трговца ватреним оружјем“. Истог месеца, Гибс је такође предложио још један предлог закона у корист Амиша, који би им омогућио да одустану од социјалног осигурања и одбитака од плате Медикер ако су запослени у компанијама које нису у власништву Амиша.
Раније 2021. године, Врховни суд са конзервативном већином решио је дугогодишњи спор између Амиша из округа Ленави у Мичигену и локалних власти, пресудивши у корист Амиша. Питање у срцу случаја односило се на управљање отпадним водама. Пратећи своја верска начела, Амиши обично избегавају коришћење модерних изума као што су септички системи, а Амиши у округу Ленави користили су метод управљања који здравствени званичници сматрају неусаглашеним. Овај случај је пратио сличне случајеве који су укључивали друге заједнице Амиша у Охају, Минесоти и Пенсилванији. Правни спорови попут ових могли би да наведу Амише да формирају позитивнији став о Републиканској странци и Трампу, како због њиховог залагања за „мање владе” и због позиционирања као бранитеља верских слобода.
Амиши и председнички избори 2024. године
Према онлајн извору вести Анабаптист Ворлд, медијски извештаји сугеришу да је на председничким изборима 2024. године дошло до пораста регистрације бирача међу Амишима у Пенсилванији, што је наводно допринело Трамповој победи у држави. Наводни пораст је наводно изазван реакцијом на савезне правне поступке против амишког фармера оптуженог за продају сирових млечних производа преко државних граница, што је резултирало случајевима ешерихије коли.
Међутим, званични подаци из округа Ланкастер – где се налази главно амишко насеље у Пенсилванији – оспоравају тврдње о великом одзиву Амиша. Повећање Трамповог удела гласова у држави, са 48,84% у 2020. години на 50,37% у 2024. години, првенствено се догодило у урбаним и приградским подручјима. На пример, до тренутка када је Асошиејтед прес објавио да је Трамп освојио Пенсилванију, његов удео гласова у Филаделфији се побољшао за три процентна поена. Кључне приградске општине попут Бакса, Монроа и Нортемптона, које је бивши председник Џо Бајден освојио 2020. године, окренуле су се у његову корист. И републиканац је такође имао боље резултате у предграђима Филаделфије, округа Делавер и Честер. Ови региони, са мало становника Амиша, доживели су значајне промене, док су окрузи са већом популацијом Амиша забележили само скромне добитке за Трампа.
Иако Амиши нису постали значајна компонента Трампове изборне коалиције, бирачи у неким заједницама Амиша су можда постали наклоњенији његовој кандидатури. Што је још важније, чланови верске групе служе као моћан симбол мобилизације и пропаганде за Републиканску странку усред све јаче поларизације америчке политике.
0 $type={blogger}:
Постави коментар