У Светом писму концепт „благосиљати“ значи давати наклоност. На пример, у Постању 27,11 Исак прима наклоност или благослов (хебрејски, брх) свог оца Јакова. У Бројевима 24,1 Валам се молио и „видео је да је Господу мило да благослови Израел“. У оба ова примера благослови се јављају као аутоматска радња независно од моралних услова или очекивања. Ту се дешава и литургијски благослов лица (Бр. 6,22 и даље) и хране (1 Сам. 9,13; уп. Мат. 14,19). Грчка Септуагинта и Нови завет преводе овај концепт благослова као евлогио („добро говорити о“). У Луки 1,64 отворила су се уста немог Захарије и он је „говорио хвале“ (елали евлогон) Богу (такође Дела 3,26). Евлогио такође може значити тражење посебне наклоности, посебно чином призивања Божје милостиве силе. У Јеврејима 7,1 првосвештеник Мелхиседек, краљ Салима, среће Авраама који се враћа из битке и благосиља га (видети такође Лука 24,50ф.; уп. Пост. 14,19; 1. Клим. 15,3).
Укорењена у библијској традицији, Православна Црква наставља традицију давања благослова личностима и предметима повезаним са животом у Христу (иконе, богослужбени предмети као што су света вода или крстови, или предмети који се односе на начин живота верника) и резервише „сакраментални“ карактер благослова тако што се сматра да је прикладно дат од стране епископа или свештеника. Верник прилази за благослов покретом руку у облику чаше. Епископ или свештеник крсним знаком осењује главу верника и над њим призива име Божије. Обредни предмети се благосиљају посебним свештеничким молитвама и крсним знаком над предметом три пута уз кропљење светом водицом. Много пута током литургије служитељ благосиља народ крстом или руком која је у облику Исусовог имена: опет наглашавајући да је благослов „у име“ Господње. Православна богослужбена књига садржи многе свештеничке благослове; за чување некога од злог утицаја, за обезбеђење дома и породичних добара, за благослов кућа, салаша, школа, бунара и тако даље. Посебно свечаног карактера је чин благосиљања темеља нове цркве, чији је ритуал прописан у архијерејској богослужбеној књизи. У многим културама православља родитељи такође благосиљају младе, полажући им руке на главу и користећи једноставну изјаву: „Бог те благословио“. У свакодневним молитвама верник често може да призива Божији благослов, као на пример у овој уобичајеној ноћној молитви: „У руке Твоје, Господе, предајем душу своју и тело своје. Ти ме благослови, помилуј ме и даруј ми живот вечни. Амин.”
ВИДИ ТАКОЂЕ: Миропомазање; Исповест
ИЗВОР: Blessing Rituals, JEFFREY B. PETTIS, The Encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity, Volume I, A–M, Edited by John Anthony McGuckin, 74-75
0 $type={blogger}:
Постави коментар