Национални завод за статистику Републике Молдавије објавио је прелиминарне резултате Пописа становништва 2024. године, спроведеног прошле године. Подаци показују да, док се 95% становништва изјашњава као православни хришћани, укупна популација земље смањена је за скоро 14% у поређењу са претходним пописом спроведеним пре једне деценије.
Други кључни налаз је раст градског становништва за скоро 8%, са посебно наглим повећањем у Кишињеву, главном граду Републике Молдавије.
Демографска структура према старости
Попис истиче старење становништва, са приметним повећањем од 18% у старосној групи од 65+, док је старосни сегмент од 15–64 године опао за више од 4%.
Веома мали пораст од 1,2% забележен је у старосној групи од 0 до 14 година, што указује на текуће демографске изазове.
Држављанство, етничка припадност и језик
У 2014. години, само 5,6% Молдаваца је изјавило да има двојно или више држављанстава. На последњем попису, ова бројка је нагло порасла на 15,6%, што одражава промену националних и регионалних припадности.
Историјски утицај совјетске окупације и политике преваспитавања, у комбинацији са одсуством националног пројекта реинтеграције са Румунијом, остаје видљив у подацима пописа. Док се 77% испитаника по етничкој припадности изјаснило као „Молдавци“, само 7,9% се изјаснило као Румуни.
Међутим, језичка самоидентификација представља другачији тренд:
- 49% је изјавило да им је матерњи језик „молдавски“ (израз који су сковале совјетске власти),
- 31% се изјаснило за свој матерњи језик као румунски,
Преостали проценат идентификован је са другим језицима.
Важно је напоменути да је румунски проглашен службеним језиком Републике Молдавије 31. августа 1989. године, а формално је признат као државни језик у уставу Молдавије 2023. године.
Попис становништва Молдавије 2024. године спроведен је између 1. априла и 7. јула, при чему су верска припадност, етничка припадност и језик евидентирани на основу добровољне самоидентификације испитаника.
Румунска православна црква у Молдавији
Румунска православна црква је доследно бранила и промовисала румунски идентитет у овој историјској покрајини источно од реке Прут. Након Велике уније 1918. године, Кишињевска архиепископија је подигнута на ранг митрополије под Румунском православном црквом.
Ово реструктурирање је формализовано Законом о организацији Румунске православне цркве из 1925. године, што значи да ће Митрополија прославити стогодишњицу 2025. године.
После деценија совјетске окупације, Митрополија Бесарабија је поново активирана 1992. године на захтев локалних верника, што је представљало кључни тренутак у оживљавању верског и националног идентитета у Молдавији.
0 $type={blogger}:
Постави коментар