БАХАМИ

  • Главни град: Насау
  • Језици: 62,16% бахамски креолски енглески, 28,75% енглески, 7,77% хаићански креолски и 1,39% остали
  • Етничке групе: 90,6% црнци, 4,7% белци, 2,1% мешанци, 0,7% неизјашњени и 1,9% остали (попис 2010.)
  • Облик владавине: Унитарна парламентарна уставна монархија
  • Површина: 13.878 km2
  • Број становника: 400.516 (процена 2022.)

 

Верска демографија

Према последњем попису из 2010. године, више од 90% становништва практикује религију. Од тога, протестанти чине 70% становништва: баптисти 35%; англиканци 14%; пентикосталци 9%; адвентисти седмог дана 4%; методисти 4%; Црква Божија 2%; и Браћа, 2%. Отприлике 12% становништва су римокатолици.

Остали хришћани чине 13% становништва, укључујући Јеховине сведоке, грчке православне хришћане и чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Друге верске групе укључују Јевреје, бахаије, растафаријанце, муслимане, црне хебрејске Израелце и хиндуисте. Према вођи растафаријанске заједнице, у земљи има више од 20.000 растафаријанаца. Лидер јеврејске заједнице процењује да има 1.000 Јевреја. Мали број особа практикује обеа. Према попису, 5% становништва је наведено да има другу, без вере или неодређена уверења.

  • Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 94,5% хришћана, 3,2% нерелигиозних, 1,4% осталих и малих религија и 0,9% етничких религија.
  • Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 96,2% хришћана, 3% нерелигиозних и 0,8% осталих.
  • Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 93,03% хришћана (82,77% протестаната, 13,6% католика, 7,88% хришћана без деноминације и 0,13% православних), 4,45% нерелигиозних (4,29% агностика и 0,16% атеиста), 1,9% спиритиста и 0,62% осталих.
  • Према попису из 2010. године било је: 34,85% баптиста, 13,66% англиканаца, 12,03% римокатолика, 11,73% осталих хришћана, 8,92% пентикосталаца, 4,39% адвентиста, 3,56% методиста, 2,57% неизјашњених, 1,91% Цркве Божија, 1,87% без религије, 1,64% Браће, 1,07% Јеховиних сведока, 0,68% Сабора Божијих и 1,12% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу савести, мисли и вероисповести, укључујући слободу исповедања вере. Забрањује нарушавање слободе појединца да бира или мења своју веру и забрањује дискриминацију на основу уверења. Парламент може ограничити верску праксу у интересу одбране, јавне безбедности, здравља, јавног реда или ради заштите права и слобода других. Устав се у преамбули позива на „трајно поштовање хришћанских вредности“; међутим, не постоји државно успостављено верско тело или званична религија.

Пракса обеа, афро-карипског система веровања са неким сличностима са вудуом, је незаконита. Они који буду ухваћени да је практикују или покушавају да застраше, украду, изазову болест или поврате здравље особе кроз праксу обеа могу се суочити са казном од три месеца затвора. За крађу из богомоље предвиђена је казна до 10 година затвора. Објављивање и продаја било које књиге, писања или представљања које се сматра богохулним је кажњиво до две године затвора, али мишљења о верским питањима „изражена у доброј вери и пристојним језиком“ не подлежу кривичном гоњењу по закону. Влада обично не спроводи закон о богохуљењу.

Закон захтева да се верске групе региструју ако користе било који облик прихода за промовисање своје вере. Верске групе се морају легално инкорпорирати да би купиле земљиште. Не постоје законске одредбе које подстичу или обесхрабрују формирање верских заједница, које имају исте пореске услове као и компаније које остварују профит ако се оснивају. Да би се укључиле, верске групе поштују прописе који се примењују на непрофитне субјекте, који захтевају да „предузимање“ верске организације буде „без новчане добити“, и да група одржава зграду за окупљање. У складу са законодавством, верске организације које траже ослобађање од пореза на додату вредност морају се регистровати у Министарству за финансијске услуге, трговину и индустрију и у Одељењу за имиграцију и поднети захтев за изузеће од случаја до случаја.

Закон забрањује употребу марихуане, укључујући и за верске ритуале.

Веронаука је признат академски предмет у државним школама и укључена је у обавезна стандардизована постигнућа и тестове сертификата. Часови веронауке у школама које подржава држава фокусирају се на проучавање хришћанске филозофије, библијских текстова и, у мањој мери, компаративних и нехришћанских религија. Верске групе могу оснивати приватне школе. Устав каже да нико не може бити приморан да учествује у верској настави или обредима друге вере осим своје. Омогућава ученицима, или њиховим старатељима у случају малолетника, да одбију да учествују у верском образовању и обредима у приватним школама. Влада дозвољава школовање код куће и регулише га у оквиру Министарства просвете.

2022. година

Влада је редовно ангажовала Хришћански савет Бахама, састављен од верских вођа хришћанских деноминација, о друштвеним, политичким и економским питањима. Мање групе, попут јеврејске, растафаријанске и бахајске заједнице, такође су одржале консултације са владом. Растафаријанска заједница је наставила да изазива забринутост због профилисања, употребе марихуане и приступа образовању. Неки чланови растафаријанске заједнице рекли су да је влада прекршила њихово уставно право на верску слободу затварањем чланова заједнице због употребе марихуане и забраном церемонијалних ритуала заснованих на марихуани. У јуну је влада премијера Филипа Дејвиса најавила планове за увођење закона за регулисање индустрије медицинског канабиса и индустријске конопље 2023. године.

Растафаријански лидери рекли су да су неке приватне школе забраниле дредове и растафаријанске турбане.



2022 Report on International Religious Freedom: Bahamas, https://www.state.gov/reports/2022-report-on-international-religious-freedom/bahamas/

0 $type={blogger}:

Постави коментар