ИРСКА

• Главни град: Даблин
• Језици: 11% ирски (званични) и 84% енглески (званични) и 5% остали
• Етничке групе: 87,05% Ирци, 2,61% Пољаци, 2,2% Британци и 8,14% остали
• Облик владавине: унитарна парламентарна република
• Површина: 70.273 km²
• Број становника: 5.123.536 (попис 2022.)

 

Верска демографија

Према најновијем попису из 2016. године, становништво су отприлике 78% римокатолици, 3% Цркве Ирске (англиканске), 1% муслимани, 1% православци (укључујући грчке, руске и коптске православце), 1% неодређено хришћанске, и 2% друге верске групе, док је 10% изјавило да нема верску припадност, а 3% није навело своју веру. Постоји мали број презвитеријанаца, хиндуиста, апостолских пентикосталаца, пентикосталаца и Јевреја. Попис процењује да јеврејског становништва има 2.500. Број хришћана и муслимана из подсахарске Африке, муслимана из северне Африке и Блиског истока, муслимана и хиндуиста из јужне Азије и православних хришћана из источне Европе наставља да расте, посебно у већим урбаним срединама. Невладине организације као што су Атеисти Ирске и Удружење хуманиста Ирске рекле су да попис прецењује верску припадност питајући „Која је ваша религија?“ за које су рекли да је сугестивно питање.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 91,4% хришћана, 7,1% нерелигиозних, 0,8% муслимана, 0,4% хиндуиста, 0,2% етничких религија и 0,1% осталих и малих религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 89,7% хришћана, 7,9% нерелигиозних, 1,5% муслимана и 0,9% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 92,16% хришћана (75,52% католика, 12,15% хришћана без деноминације, 4,71% протестаната и 0,2% православних), 6,25% нерелигиозних (5,98% агностика и 0,27% атеиста), 1,2% муслимана (1,09% сунита и 0,11% шиита) и 0,39% осталих.
• Према попису из 2016. године било је: 78,3% католика, 10,12% без религије, 2,61% англиканаца, 2,54% неизјашњених, 1,32% православних, 1,32% муслимана, 0,8% осталих хришћана, 0,77% „само“ хришћана и 0,87% осталих.
• Према попису из 2011. године било је: 84,16% римокатолика, 5,88% без религије, 2,81% англиканаца, 1,59% неизјашњених, 1,07% муслимана, 0,99% православних, 0,9% „само“ хришћана, 0,54% презвитеријанаца и 2,06% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободно исповедање и практиковање вере, подложно јавном реду и моралу. Устав се помиње „Пресвету Тројицу” и „нашег божанског Господа, Исуса Христа” и прописује да држава треба да поштује име Божије и поштује религију. Устав захтева од председника, судија и чланова Државног савета да положе верску заклетву, која почиње спомињањем „Свемогућег Бога“. Забрањује дискриминацију на основу вере или уверења и каже: „Држава гарантује да неће давати предност ниједној религији“.

Устав предвиђа да свака верска конфесија има право да управља својим пословима, да поседује и стиче имовину и да одржава институције у верске или добротворне сврхе. Забрањује се преусмеравање имовине било које верске конфесије осим за неопходне јавне комуналне послове и уз плаћање накнаде. Устав наводи да законодавство које предвиђа државну помоћ школама неће дискриминисати школе које су под управом различитих верских заједница нити утицати на право детета да похађа било коју школу која прима јавни новац без похађања верске наставе у тој школи.

„Изјава истине“ се може користити у грађанским поступцима уместо изјава под заклетвом и статутарних изјава положених на верску заклетву. Документ мора да садржи изјаву да особа која износи истину искрено верује да су наведене чињенице истините. И даље су потребне верске заклетве и свечане изјаве када сведок даје усмено сведочење на суду. Изјава истине не може се користити у кривичном поступку.

Закон забрањује, између осталих категорија, подстицање других на верску мржњу и предвиђа максималну казну до две године затвора и максималну новчану казну од 25.400 евра. Закон се не бави нити дефинише злочине из мржње осим подстицања других, иако је мотив мржње отежавајућа околност коју судије могу узети у обзир на дискреционој основи при одмеравању казне за било које кривично дело.

Не постоји законска обавеза да се верске групе региструју код владе, нити постоји било какав формални механизам за признавање верске групе од стране владе. Верске групе могу да се пријаве Канцеларији пореских повереника (пореској власти) као добротворној организацији да добију пореске олакшице, а групе морају да делују искључиво у добротворне сврхе, што по закону може укључивати „унапређење вере“. Закон захтева од свих добротворних организација које обављају делатност у земљи да се региструју и доставе одређене информације у вези са својом организацијом Регулатору за добротворне организације, независном органу који именује влада. Регулатор води јавни регистар добротворних организација и обезбеђује њихову усклађеност са законом.

Према закону, појединачни медицински радници могу да одустану од учешћа у одређеним правним процедурама, као што је абортус, по основу савести; међутим, институције не могу одбити да изврше такве поступке.

Према уставу, Одељење за образовање финансира основне школе у ​​приватном власништву и којима управља – од којих је већина повезана са верским групама, посебно са католичком црквом – које се називају „националне школе“ или једноставно основне школе. Већина деце основно образовање добија у овим приватним школама. Влада плаћа већину грађевинских и административних трошкова, плате наставника и одређени износ по ученику.

Конфесионалне школе су под патронатом једне верске заједнице. Они пружају верско образовање у складу са традицијама, обичајима и веровањима одређене верске заједнице. Међуконфесионалне школе су под патронатом или старатељством више од једне верске заједнице. Такве школе пружају разне могућности верског образовања. Постоје и две врсте мултиденоминационих школа на нивоу основне школе: школе које не пружају верску наставу током школског дана, али пружају образовање о религијама и уверењима (родитељи/старатељи могу да организују верску наставу ван школских часова у такве школе); и школе које пружају образовање о религијама и такође пружају неке поставке вере за различите деноминације, у зависности од захтева родитеља,

Деведесет посто свих националних школа су католичке, 6% Цркве Ирске, 2% мултиденоминацијске, 1% друге верске групе и 1% нису верски повезане. Покровитељи, који су обично чланови верских група и повезани са верским организацијама са којима је школа повезана, сами управљају школама или именују управни одбор за то. Покровитељи често обезбеђују земљиште за школе и доприносе изградњи и административним трошковима.

По закону, католичке националне школе не смеју да дискриминишу на верској основи приликом доношења одлука о пријему. Према закону, националне школе под патронатом других верских група могу да дискриминишу у пријему на верској основи да би сачувале своје посебне верске идентитете, али само у школама које су претплаћене. Закон забрањује дискриминацију при упису на основу верских уверења у средње школе.

Приликом финансирања школа, устав предвиђа да држава води рачуна о „правама родитеља, посебно у погледу верског и моралног формирања“. Влада дозвољава, али не захтева верску наставу, часове засноване на вери или опште верске часове у националним школама. Иако је верска настава део наставног плана и програма већине школа, родитељи могу да изузму своју децу од такве наставе. Верске школе подучавају своју религију, док мултиденоминацијске школе генерално подучавају о религији у ширем контексту. Ученици могу одустати и седети у учионици у којој се верска настава не изводи. Католичка црква сертификује наставнике веронауке у католичким школама.

Отприлике половина средњих школа је верски опредељена. Влада финансира верске средње школе.

Стручне школе су државне и неденоминацијске.

Комисија за односе на радном месту разматра случајеве пријављене дискриминације на радном месту, укључујући тврдње засноване на религији. Комисија за односе на радном месту може упутити случајеве на медијацију, истражити ове случајеве или сама одлучити о предмету. Ако службеник који пресуђује утврди да је било дискриминације, он или она може наредити компензацију за последице дискриминације и/или корективне мере. Странке се могу жалити на одлуке Комисије за односе на радном месту на суду.

Ирска комисија за људска права и равноправност је независно јавно тело одговорно парламенту чија је сврха да штити и промовише људска права и једнакост и да гради културу поштовања људских права, укључујући верске слободе. Комисија ради на нивоу политике како би преиспитала ефикасност закона о људским правима и једнакости, као и јавне политике и праксе. Такође ради са заједницама, укључујући верске и друге групе цивилног друштва, на праћењу и извештавању о искуству јавности у погледу људских права, верских слобода и једнакости.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Ireland, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/ireland/