ИРАК

• Главни град: Багдад
• Језици: арапски (званични), курдски (званични), неоарамејски, турски и јерменски (регионални)
• Етничке групе: 75% Арапи, 15% Курди и 10% остали
• Облик владавине: Савезна парламентарна република
• Површина: 438.317 km² 
• Број становника: 40.222.503 (2020.)

 

Верска демографија

Према владиним статистикама из 2010. – најновијим доступним – 97% становништва су муслимани. Шиити муслимани, претежно Арапи, али и Туркмени, Фаили Курди и други, чине 55 до 60% становништва. Сунитски муслимани чине отприлике 40% муслиманског становништва, од чега Арапи чине 24%, Курди 15%, а Туркмени преосталих 1%. Шиити, иако претежно лоцирани на југу и истоку, су већина у Багдаду и имају заједнице у већем делу земље. Сунити чине већину на западу, центру и северу земље.

Према хришћанским лидерима, као и према извештајима невладиних организација и медија, у земљи је остало мање од 250.000 хришћана, што је пад у односу на процену становништва пре 2003. од између 800.000 и 1,4 милиона људи. Отприлике 67% хришћана су халдејци католици (источни обред Римокатоличке цркве), а скоро 20% су припадници Асирске цркве Истока. Преостали су сиријски православци, сиријски католици, јерменски католици, јерменски апостоли и англиканци и други протестанти. У Региону ирачког Курдистана има око 2.000 чланова евангелистичких хришћанских цркава, док непознати број, углавном преобраћеника из ислама, тајно практикује веру.

Према језидским лидерима, већина од 400.000 до 500.000 Језида у земљи налази се на северу, са приближно 150.000 преосталих интерно расељених у августу 2021. године, у поређењу са 200.000 до 230.000 преосталих расељених од октобра 2020. године. Шабака има између 350.000 и 400.000, од којих су три четвртине шиити. Већина сунитских Шабака и нешто шиитских Шабака живе у Ниниви. Према Какаи (такође познатим као Јарсани) активистима, њихова заједница има отприлике 120.000 до 150.000 чланова који се налазе у равници Ниниве и у селима југоисточно од Киркука, као и у Дијали и Ербилу; Курдистанска регионална влада процењује да у Региону ирачког Курдистана има 225.000 до 250.000 Какаија.

Процене о величини сабејско-мандејске заједнице варирају, али апрема сабејско-мандејским вођама, 10.000 до 15.000 чланова остаје у земљи, углавном на југу, са између 450 и 1.000 који живе у Региону ирачког Курдистана и Багдаду. Јерменски лидери извештавају о популацији од приближно 12.000 јерменских хришћана, и Јерменске апостолске цркве (јерменске православне) и јерменско-католичке у земљи, укључујући и Регион ирачког Курдистана. Бахаи вође извештавају о мање од 2.000 чланова, који су распрострањени широм земље у малим групама, укључујући око 100 породица у Региону ирачког Курдистана. Лидери заједнице Кавказ (јединствени назив за Черкезе, Чечене и Дагестане) извештавају о популацији од приближно 50.000 чланова, која се налази у провинцијама Багдад, Нинива, Сулајманија, Ербил, Киркук и Дијала.

Према медијским организацијама, након смрти јеврејског лекара Дафера Елијахуа у марту 2021. године од можданог удара, само четири јеврејска држављана су остала у савезном Ираку. Према незваничним статистичким подацима Министарства за задужбине и верска питања Курдистанске регионалне владе, у Региону ирачког Курдистана вероватно има од 100 до 250 јеврејских породица; јеврејски лидери наводе да већина њих не признаје отворено своју религију из страха од прогона или насиља од стране екстремистичких актера. Према Министарству за задужбине и верска питања Курдистанске регионалне владе, у Региону ирачког Курдистана има отприлике 15.000 до 20.000 зороастријанаца. Један зороастријански верски вођа рекао је да широм земље има око 30.000 зороастријанаца.

Према Међународној организацији за миграције, приближно 1,2 милиона особа и даље је расељено унутар земље, углавном у провинцијама Нинива, Дохук, Ербил, Сулајманија и Киркук, у поређењу са 1,5 милиона особа на крају 2020. године. Према Заједничком кризном центру за координацију Курдистанске регионалне владе, у Региону ирачког Курдистана је до децембра 2021. било приближно 664.909 интерно расељених лица, у поређењу са 700.000 2020. године. Према Заједничком кризном центру за координацију, има 247.422 Сиријаца, 8.746 Турака, 9.700 Иранаца, и 752 Палестинаца избеглица и 507 појединаца друге националности у Региону ирачког Курдистана. Широм Региона ирачког Курдистана 40% интерно расељених лица су сунитски Арапи, 30% Језиди, 13% Курди (неколико верских опредељења) и 7% хришћани. Остале мањинске верске групе чине преосталих 10%.

• Према процени сајта arabbarometer.org у 2021. години је било: 98,2% муслимана, 0,8% нешто друго, 0,7% одбили да одговоре и 0,4% хришћана. Према деноминацијама је било: 37,8% „само“ муслимана, 27,6% шиита, 25% сунита, 5,3% одбили да одговоре, 2,8% џафари, 1% остале религије, 0,2% шафии, 0,1% малики и 0,1% католици.
• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 95,8% муслимана, 1,4% етничких религија, 1,3% осталих и малих религија, 1,3% хришћана и 0,2% нерелигиозних.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 99,1% муслимана и 0,9% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 97,41% муслимана (61,23% шиита, 35,34% сунита и 0,84% исламских шизматика), 1,43% нових религија, 0,66% нерелигиозних (0,48% агностика и 0,18% атеиста) и 0,5% осталих.
• Према процени ЦИА из 2019. године било је: 95% муслимана, 1,25% хришћана, 1,25% Језида и 2,5% осталих (укључујући Јарсане, зороастријце, бахаје, Мандеје и нерелигиозне).

Правни оквир

Устав утврђује ислам као званичну религију државе и „темељни извор“ законодавства. У њему се наводи да ниједан закон не може бити донесен у супротности са „установљеним одредбама ислама“. Такође наводи да ниједан закон не може бити у супротности са принципима демократије или правима и основним слободама предвиђеним уставом.

Устав штити „исламски идентитет“ ирачког народа, иако не помиње посебно сунитски или шиитски ислам. Устав такође предвиђа слободу вероисповести и праксе за све појединце, наводећи хришћане, Језиде и сабејце-мандеје; не помиње изричито следбенике других религија или атеисте. Савезни закон забрањује практиковање бахаи вере и прописује 10 година затвора за свакога ко је практикује, иако се закон не примењује. Регионална влада Курдистана не спроводи савезну забрану као питање политике и признаје бахаи веру као религију.

Закон забрањује текфири организације, укључујући терористичке организације Ал Каиду и ИСИС, које проглашавају муслимане који практикују мање строги облик ислама отпадницима. Резолуција из 2001. године забрањује практиковање вехабијског огранка сунитског ислама.

Устав каже да сваки појединац има право на слободу мисли, савести и уверења. Следбеници свих религија су слободни да практикују верске обреде и управљају пословима верских задужбина и верских институција. Устав гарантује слободу од верске принуде и наводи да су сви грађани једнаки пред законом без обзира на веру, секту или уверење.

Устав гарантује враћање држављанства појединцима који су се одрекли свог држављанства из политичких или секташких разлога; међутим, ово се не односи на Јевреје који су емигрирали у Израел и били приморани да се одрекну свог ирачког држављанства према ирачком закону из 1950. године.

Грађански закони пружају једноставан процес за немуслимана да пређу на ислам. Закони и прописи о личном статусу забрањују преобраћење муслимана у друге религије и захтевају административно означавање малолетне деце као муслимана ако било који родитељ пређе на ислам или ако се један родитељ сматра муслиманом, чак и ако је дете резултат силовања. Закон о грађанском статусу дозвољава свим женама које су у њиховим званичним документима идентификоване као немуслиманке да се удају за мушкарце муслимане, али забрањује муслиманкама да се удају за немуслимане. Мушкарци муслимани могу да се ожене само женама хришћанске, јеврејске или сабејско мандејске вере.

Чланом кривичног закона кажњава се казном до три године затвора или новчаном казном од 300 ирачких динара (20 долара) свако лице које „напада вероисповест верске мањине или излива презир на њену верску праксу; намерно омета, спречава или опструира верску церемонију, празник или састанак верске мањине; руши, уништава, квари или скрнави зграду или свети симбол издвојен за церемоније верске мањине; намерно погрешно пише текстове да би променио или исмејао значење, начела или учења књиге која је света за верску мањину; јавно вређа симбол или особу која представља предмет посвећења, обожавања или поштовања верске мањине; или јавно имитира верску церемонију или прославу са намером да доведе у заблуду.”

Закон Региона ирачког Курдистана забрањује „верски или политички говор у медијима, појединачно или колективно, директно или индиректно, који доноси мржњу и насиље, терор, искључење и маргинализацију засновану на националним, етничким, верским или језичким тврдњама“.

Закон карактерише злочине које је ИСИС починио над Језидима, хришћанима, Туркменима и Шабакима као злочине геноцида и злочине против човечности. Закон који је 3. марта 2021. године усвојио национални Савет представника даје права Језидима и другима који су преживели терор ИСИС-а. Ова права укључују реституцију штете и приступ социјалним и медицинским услугама, укључујући услуге које обезбеђују рехабилитацију и интеграцију жртава у друштво. Они који испуњавају услове за ове бенефиције укључују преживеле жене Језидке, хришћанке, Шабаке и Туркменке које је киднаповао ИСИС; Језиде, хришћане, Шабаке и Туркмене који су преживели операције масовног убијања које је извео ИСИС; и језидску децу коју је ИСИЛ киднаповао.

Следеће верске групе су признате законом о личном статусу и регистроване су код владе: муслимани, Халдејци, Асирци, асирски католици, сиријски православци, сиријски католици, јерменски апостолици, јерменски католици, римокатолици, национални протестанти, англиканци, евангелистички протестанти Асирци, адвентисти седмог дана, коптски православци, Језиди, Сабејци-Мандеји и Јевреји. Признање омогућава групама да именују законске заступнике и обављају правне послове, као што су куповина и продаја имовине. Све признате верске групе у земљи, осим Језида, имају своје судове о личном статусу одговорне за решавање питања брака, развода и наслеђивања.

Постоје три дивана (канцеларије) одговорне за управљање питањима признатих верских група у земљи: сунитска задужбина Диван, шиитска задужбина Диван и Задужбина хришћанске, језидске и сабејско-мандејске религије Диван. Ове три задужбине раде под надлежношћу Канцеларије премијера за исплату владиних средстава за одржавање и заштиту верских објеката.

Ни национални ни закон Региона ирачког Курдистана не предвиђа казне за праксу непризнатих верских група, укључујући вехабијски ислам, зороастризам и јарсанизам, осим бахаија; међутим, уговори које су потписале институције непризнатих верских група не сматрају се легалним нити прихватљивим као доказ на суду.

У другим областима осим Региона ирачког Курдистана, закон не предвиђа механизам за нову верску групу да добије правно признање. У Региону ирачког Курдистана, верске групе добијају признање регистрацијом код Министарства задужбинарства и верских послова Регионалне владе Курдистана. Да би се регистровала, група мора да има најмање 150 присталица, достави документацију о изворима своје финансијске подршке и покаже да није „антиисламска“.

Осам вера је признато и регистровано код Министарства задужбинарства и верских послова Регионалне владе Курдистана: ислам, хришћанство, језидизам, јудаизам, сабејство-мандејство, зороастризам, јарсанизам и вера бахаи. Према Министарству задужбинарства и верских послова Регионалне владе Курдистана, појединци из 14 различитих хришћанских деноминација које је признала влада бораве у Региону ирачког Курдистана, укључујући деноминације повезане са Халдејском црквом, Асирском староисточном црквом, Сиријском православном црквом, Сиријском католичком црквом, Јерменском православном црквом, Грчком православном црквом, Римокатоличком црквом, Латинском црквом, Презвитеријанском црквом, Асирском протестантском црквом, Коптском православном црквом и Црквом адвентиста седмог дана.

Према Управи за хришћанска питања Министарства задужбинарства и верских послова Регионалне владе Курдистана, у Региону ирачког Курдистана постоји 12 регистрованих протестантских и евангелистичких хришћанских група, неколико са више огранака: Нахда ал-Кадаса, Насари евангелистичка, Курд-Зман, Ашти евангелистичка, Слободна евангелистичка, Баптистичка црква Добри Пастир, Епископална црква Свете Марије, Међународна евангелистичка црква Ал-Тасбих, Расолија, Уједињена евангеличка, Сабори Божији и Адвентисти седмог дана.

Закон резервише 9 од 329 места Савета представника за припаднике верских и етничких мањинских заједница: пет за хришћанске кандидате из Багдада, Ниниве, Киркука, Ербила и Дохука; једно за Језиде из Нинива; једно за Сабејце-Мандеје из Багдада; једно за етничке Шабаке из Нинива; и једно за Фаили Курде из Васита. Обично је једна од позиција известиоца Савета представника (административна) одређена за хришћанског парламентарца, а друга за Туркмена. Парламент ирачког Курдистана резервише 11 од својих 111 места за етничке и верске мањине: пет за Халдејце, Сиријце и Асирце; пет за Туркмене; и једно за Јермена, од којих већина такође припада мањинским верским групама.

Устав предвиђа Федерални врховни суд састављен од судија, стручњака за исламску јуриспруденцију и правних научника. Устав препушта начин регулисања броја и избора судија закону који захтева двотрећинску већину у Савету представника за усвајање, али такав закон никада није усвојен.

Устав даје грађанима право да бирају који ће суд (грађански или верски) судити о питањима личног статуса, укључујући брак, развод, старатељство над децом, наслеђе и добротворне донације. Ислам има предност када је једна од страна у спору из непризнате вере. Закон каже да грађански судови морају консултовати верске власти немуслиманске странке за мишљење у складу са важећим верским законом и морају применити мишљење верског ауторитета на суду. У Региону ирачког Курдистана, Лични статусни суд пресуђује о личним споровима између припадника исте вероисповести, док Суд за грађански статус решава све остале предмете. Мањинске верске групе могу тражити од немуслиманског судије да пресуди у њиховим случајевима.

Министарство задужбинарства и верских послова Регионалне владе Курдистана управља задужбинама које исплаћују плате свештенству и финансирају изградњу и одржавање верских објеката за муслимане, хришћане и Језиде, али не и за осталих пет регистрованих религија.

Закон захтева од владе да одржава светост светих светиња и верских објеката и гарантује слободно практиковање ритуала за признате верске групе.

По закону, влада пружа подршку муслиманима изван Региона ирачког Курдистана који желе да обаве хаџ или умру, организујући путне руте и документе за имунизацију за улазак у Саудијску Арабију.

Устав даје мањинским групама право да образују децу на својим језицима. Иако успоставља арапски и курдски као званичне државне језике, чини сиријски – који обично говоре хришћани – и туркменски званичним језицима само у административним јединицама у којима те групе „конституишу густину становништва“.

Владини прописи захтевају исламску наставу у државним школама изван Региона ирачког Курдистана, али ученици немуслимани нису обавезни да учествују. У већини подручја земље, наставни планови и програми основних и средњих школа укључују три часа исламског образовања седмично, укључујући учење Курана, као услов за матуру за муслиманске ученике. Влада обезбеђује хришћанску верску наставу у државним школама у неким областима где постоје концентрације хришћана, а постоји и дирекција за сиријски наставни план и програм у оквиру Министарства просвете.

У Региону ирачког Курдистана, да би се регистровале код Министарства задужбинарства и верских послова Регионалне владе Курдистана, приватне школе треба да пруже информације о школским актима, броју ученика, величини, локацији, објектима и безбедносним условима, финансијској подршци и пореским обавезама, као и да прођу инспекцију.

Националне личне карте издате од 2016. године не означавају вероисповест носиоца, иако онлајн апликација и даље тражи ове податке, а чип са подацима на картици и даље садржи податке о вероисповести. Једине религије које могу бити наведене у апликацији за националну личну карту су хришћанска, сабејско-мандејска, језидска, јеврејска и муслиманска. Не постоји разлика између шиита и сунитских муслимана, нити означавања хришћанских деноминација. Појединци који практикују друге вере могу добити личне карте само ако се идентификују као муслимани, Језиди, сабејци, Јевреји или хришћани. Без службене личне карте, се не може регистровати брак, уписати деца у јавну школу, добити пасоше или добити неке државне услуге. У пасошима није наведена вера.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Iraq, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/iraq/