АРВАЛСКА БРАЋА

АРВАЛСКА БРАЋА. Колегијум браће Арвал (Collegium Fratrum Arvalium), римско верско братство велике старине, обновљено је око 28. пре нове ере од стране будућег цара Августа. Познато је из неколико референци у књижевним делима и, углавном, из чувене збирке од око 240 фрагмената званичних записа на мермеру који представљају педесет пет различитих година и покривају период од 21. пре нове ере до 241. или чак 304. године нове ере.

Обично их је било дванаест и председавао им је годишње изабрани вођа (магистер) са фламеном (свештеник, тј. један од браће) да му помогне, Арвалска браћа су се састајала у Риму или у светом гају богиње Диа. У Риму је, мање-више зависно од суверена, колегиј учествовао у редовним јавним богослужењима (вота, заветне жртве поводом политичких или династичких догађаја). Браћа су такође славила обреде повезане са сопственом литургијом, литургијом која је кулминирала празником богиње Диа. Овај празник је био покретни, а током првог дела јануара братство је одредило дане празника за ту годину. Обично се славио 17, 19. и 20. маја ако је година била непарна и 27, 29. и 30. маја ако је година била парна.

Празник богиње Дие трајао је три дана. Први дан се славио у Риму, у кући председника братства, а састојао се од банкета који се јео у присуству богиње током којег су свештеници преносили из руке у руку осушене и зелене класове као и хлебове хлеб овенчан ловором.

Другог дана братство би отишло у свети гај богиње Дије на петој прекретници на Виа Кампани, на граници ager Romanus antiquus („староримско тло“), где је њено светилиште стајало поред храма Форс Фортуне. Овде је ујутру председник Дии принео две жртве: младе крмаче у искупљење за могуће грешке и краву да јој учини част. Браћа су тада јела жртвени оброк. Потом су обукли венце направљене од класја који је био њихов знак и у подне ушли у светиште Дије. Испред и унутар светиње обавили су другу, сложену серију обреда која нам је по много чему још увек нејасна. Прво су жртвовали јагње Дии; затим су још једном преносили осушене и зелене класове из руке у руку и приносили оброк „мајци ларе” бацајући испред храма оле (посуде од осушене глине) у којима се налазила житна каша. Затим су, иза затворених врата, свештеници извели свечани плес (трипудијум) и отпевали чувену Кармен Арвале, химну велике антике која нам је позната из натписа из 218. године. Жртвени банкет, трке кочија и још један банкет у Риму завршен је другог дана. Трећег дана Арвалска браћа су одржала још један банкет у кући свог председника и последњи пут предали класје.

Обреди фестивала били су упућени Дии, богињи „сунчаног неба“; од ње је затражено да фаворизује правилно сазревање зрна, што је симболизовано у обреду континуитетом између зеленог зрна и зрна које је постало потпуно зрело. Кармен Арвале, с друге стране, била је упућена Марсу као браниоцу земљишне имовине и агера Романа. Могуће касно тумачење повезује Арвалску браћу са Аком Ларентијом, наводном болничарком Ромула и Рема, и тако их повезује са причом о Ромулу; ово је у складу са хипотезом да арвалски обреди сежу до краја периода краљева (шести век пре нове ере).

ВИДИ ТАКОЂЕ Деа Диа; Фламен.

---

ARVAL BROTHERS, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 1, SECOND EDITION, AARON • ATTENTION, 513-514