- Главни град: Рига
- Језици: 64% летонски, 34,6% руски и 1,4% остали
- Етничке групе: 62,2% Летонци, 25,2% Руси, 3,2% Белоруси, 2,2% Украјинци, 2,1%
Пољаци и 5,1% остали (2018.)
- Облик владавине: унитарна парламентарна република
- Површина: 64.589 km2
- Број становника: 1.907.675 (2020.)
Верска демографија
Према Годишњем извештају о
верским организацијама и њиховим активностима које је објавило Министарство
правде, на основу података из 2019. године, највеће верске групе су лутерани
(37%), римокатолици (18%) и летонски православци (13%), а потоњи су претежно
говорници руског језика. Ни са једном верском групом није повезано 31%
становништва. Летонска православна црква је самоуправна православна црква
под јурисдикцијом Московске патријаршије. Централни статистички биро
извештава да се 4.372 особе изјашњавају као Јевреји, а Савет јеврејских
заједница верује да има око 10.000 особа са јеврејским
наслеђем. Муслиманска заједница извештава да има око 1.000 муслимана са
пребивалиштем у земљи, док се у извештају верских организација Министарства
правде наводи 176 активних чланова у осам муслиманских џемата. Одвојено,
постоји мала муслиманска заједница ахмадија. Друге верске групе које заједно
чине мање од 5% становништва укључују баптисте, пентикосталце, адвентисте
седмог дана, староверце, евангелистичке хришћане, методисте, калвинисте и Цркву
Исуса Христа светаца последњих дана.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 60,1% хришћана, 37,8% нерелигиозних, 1,2% муслимана, 0,6% осталих и малих религија и 0,2% етничких религија.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 54,3% хришћана, 45,3% нерелигиозних и 0,4% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 81,09% хришћана (39,02% протестаната, 22,64% католика, 22,27% православних и 0,1% хришћана без деноминације), 18,18% нерелигиозних (14,59% агностика и 3,59% атеиста) и 0,73% осталих.
- Према летонском Министарству правде у 2011. години било је: 34,2% лутерана, 24,1% римокатолика, 17,8% православаца, 1,6% старовераца, 1,2% осталих хришћана и 21,1% без религије и осталих религија.
Правни оквир
Устав каже да свако има право на
„слободу мисли, савести и вероисповести“ и предвиђа: „Црква ће бити одвојена од
државе“. Он дозвољава ограничења у изражавању верских уверења ради заштите
јавне безбедности, благостања, морала, демократске структуре државе и права
других“. Закон даје осам „традиционалних“ верских група – лутеранима,
католицима, летонским православним хришћанима, староверцима, баптистима,
методистима, адвентистима седмог дана и Јеврејима – нека права и привилегије
које нису дате другим верским групама, укључујући право да предају верске
курсеве у државним школама и право да се склапају бракови без добијања дозволе
за грађански брак од Министарства правде. Ових осам група су такође једине
верске групе заступљене у владином Црквеном савету, саветодавном телу
установљеном законом и којим председава премијер, које се састаје на ад хок
основи да би коментарисало и дало препоруке о верским питањима. Ове
препоруке немају законску снагу.
Посебни закони дефинишу односе
између државе и сваке од ових осам група. Права и активности других
верских група обухваћена су законом о верским организацијама.
Иако влада не захтева да се
верске групе региструју, закон регистрованим верским групама даје низ права и
привилегија, укључујући правни статус да поседују имовину и обављају
финансијске трансакције, право да се пријаве за средства за обнову верских
објеката и пореске олакшице за донаторе. Регистрација такође омогућава
верским групама да обављају верске активности у болницама, затворима и војним
јединицама и да држе службе на јавним местима као што су паркови или јавни
тргови, уз сагласност локалне управе. Закон даје иста права и привилегије
за осам традиционалних верских група, које третира као већ регистроване.
Нерегистроване групе немају
правни статус и не могу поседовати имовину у име групе, иако поједини чланови
могу поседовати имовину. Нерегистроване групе не смеју да обављају
финансијске трансакције нити да примају донације без пореза. Они не смеју
обављати верске активности у болницама, затворима или војним јединицама и
генерално не смеју да одржавају богослужења на јавним местима без посебне
дозволе. Закон предвиђа казне у распону од 40 до 200 евра ако
нерегистрована група обавља било коју од ових активности.
По закону, да би се регистровала
као конгрегација, верска група мора имати најмање 20 чланова старијих од 18
година. Појединци са статусом привременог боравка, као што су тражиоци
азила и страно дипломатско особље, могу се рачунати као чланови у сврху
регистрације само током одобреног периода њихове боравишне дозволе. Да би
се пријавиле, верске групе морају поднети повеље у којима се објашњавају њихови
циљеви и активности; списак свих чланова групе (име и презиме, матични
број и потпис); имена лица која ће представљати верску организацију; записник
са састанка о оснивању групе; потврду да су чланови гласали и одобрили
статут; и списак чланова комисије за ревизију (име и презиме, матични број
и звање). Комисија за ревизију је одговорна за припрему финансијских
извештаја о групи и старање о њеном придржавању статута. Министарство
правде одлучује да ли да региструје верску групу као
конгрегацију. Министарство може да одбије захтев ако сматра да би
регистрација угрозила људска права, демократску структуру државе, јавну
безбедност, благостање или морал. Групе којима је одбијена регистрација
могу се жалити на одлуку суду.
Десет или више конгрегација са
укупно најмање 200 припадника исте вере или деноминације, свака са статусом
трајне регистрације, може основати верско удружење или цркву. Групе са
статусом верског удружења или статусом приватног друштва или фондације могу
оснивати теолошке школе и манастире. Закон не дозвољава истовремену
регистрацију више од једног верског удружења једне вере или конфесије или више
верских група са истим или сличним називом.
Према закону, све традиционалне и
регистроване верске организације дужне су да до 1. марта поднесу годишњи
извештај Министарству правде о својим активностима и циљевима. Морају да
обезбеде и друге податке, укључујући величину заједнице, број свештенства, број
венчања, друге обављене церемоније и детаље о управљању групом и финансијском
статусу.
Закон наводи да рад верске
организације може престати на основу одлуке суда ако је то у супротности са
уставом и другим законским прописима. Делатност се може прекинути и ако
верска организација позива друге на непоштовање закона или ако својим деловањем
угрожава демократско државно уређење, јавни ред и ред, здравље и морал других.
Закон инкриминише говор мржње и
изазивање мржње на основу верске припадности, али за осуду захтева правни
доказ, утврђен на суђењу, о значајној штети. Казне се крећу од рада у
заједници или новчане казне до три године затвора. Извршење кривичног дела
из верских разлога такође се може сматрати отежавајућим фактором на суђењу.
Државна плаћа часове веронауке и
етике у државним школама од првог до трећег разреда. Школа мора да добије
одобрење родитеља најмање 10 ученика да држи часове веронауке у било којој од
осам традиционалних група; ако се такво одобрење не добије или ако не желе
да се упишу на часове веронауке, ученици похађају курсеве опште
етике. Центар за образовне садржаје при Министарству просвете мора да
прегледа садржај наставе како би се уверио да не крши слободу
савести. Почевши од четвртог разреда, верски предмети су укључени у изборне
часове етике и друштвених наука. Ако постоји потражња, школама је
дозвољено да држе часове о историји религије. Ученици у школама за
националне мањине које подржава држава могу похађати наставу на добровољној
основи о религији „карактеристичној за националну мањину“. Друге
нетрадиционалне верске групе без сопствених мањинских школа које подржава
држава могу да пружају верско образовање само у приватним школама. Курсеви
веронауке у државним школама крећу се од доктринарних инструкција које дају
инструктори са сертификатом владе које је одобрила црква, обично у нижим
разредима, до неденоминационих хришћанских учења или прегледа главних светских
религија од стране сертификованих наставника које предлаже верска група и које
одобрава Министарство образовање, обично на вишим разредима. Образовне
смернице захтевају укључивање образовања о холокаусту у часове историје
Летоније и светске историје, који су обавезни за све ученике у државним
школама.
Закон успоставља независну
Канцеларију омбудсмана за људска права. Његов мандат укључује помоћ у
решавању случајева верске дискриминације кроз сарадњу са властима. Иако
нема овлашћења за спровођење, може да даје препоруке одређеним
органима. Парламент именује омбудсмана.
Закон предвиђа да страни
мисионари могу да добију боравишну дозволу, одржавају састанке и
прозелитизирају само ако их на такве активности позове регистрована домаћа
верска група. Прописи о визама захтевају од страних верских радника да
поднесу позивна писма, обично од верске организације, као и сертификат о рукополагању
или доказ о верском образовању који одговара локалној дипломи
теологије. Верским радницима из Европске уније или земаља Шенгена нису
потребне визе.
2021 Report on International Religious Freedom: Latvia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/latvia/
0 $type={blogger}:
Постави коментар