АВГАНИ, ЏАМАЛ АЛ-ДИН АЛ- (1838 / 9–1897), муслимански мислилац и политичар. Ал-Авгани, рођен у близини Хамадана у Ирану, био је Иранац, упркос каснијим тврдњама да је Авганистанац. Његова верзија његовог раног живота није увек била тачна, али изгледа да је јасно да је традиционално образовање стекао у Ирану, а затим у шиитском светом граду Наџаф у Ираку. Провео је неколико раних година у Индији, где је први пут сазнао за модерне западне идеје и посматрао британску владавину над делом муслиманског становништва. Од тада надаље, његов живот је био кретање и промена среће: у Авганистану, Истанбулу и Каиру, па поново Индија, па Париз и Лондон, па Иран, Русија и још једном Иран, и на крају у Истанбулу, главном граду Османлијског царства. Кроз све промене понавља се образац: свуда око себе окупљао је групе ученика; свуда је покушавао да упозори муслимане на опасности од европске, а посебно британске експанзије; и, иако је освојио наклоност код муслиманских владара, на крају их је нападао да су слаби или покварени те су га они неколико пута протеривали.
Његова су дела малобројна: Ал-радд ала ал-дахриjин (Побијање материјалиста), напад на одређене
индијске муслимане који су били спремни да прихвате британску власт и
периодично издање Ал-урвах ал-вутхка
(Нераскидива веза), написано са египатским теологом Мухамедом Абдухом којим се обратио се читавом муслиманском свету.
Није увек лако открити у шта је ал-Авгани заиста веровао, јер је писао на
различите начине за различиту публику. Његова главна тема је, међутим, јасна:
муслимани не могу стећи снагу да се одупру европској експанзији уколико
правилно не разумеју своју религију и не покоре јој се.
Чини се да је његово разумевање ислама било разумевање
исламских филозофа као што је Ибн Сина (Авицена), поткрепљено оним што је
научио од модерних западних мислилаца. Правилно просвећен људски разум може
научити људе да постоји трансцендентни Бог и да су они одговорни за деловање у
складу са његовом вољом. Обични људи не могу да достигну такво знање или да
обуздају своје страсти, и за њих су пророци оличили истину у симболичким
облицима (није јасно да ли је ал-Авгани
веровао да је пророке надахнуо Бог или су се једноставно бавили људским умећем).
Куран је једно такво симболично оличење истине. Ако се
правилно протумачи, његова порука је иста као и разума; према томе, како људско знање напредује, Куран треба
изнова тумачити. Куран, исправно схваћен, учи да муслимани треба да делују
крепосно и у духу солидарности. Ако то ураде, имаће снаге да преживе у савременом
свету. Главни напори Ал-Авганија били су да подстакну муслимане на такву
активност и солидарност, али његове наде да ће пронаћи муслиманског владара
који ће прихватити његов савет увек су завршавале разочарењем. У каснијем животу више се обраћао растућем
панисламском расположењу тог времена, а његово писање и активности попримили су
правоверније исламске боје.
Чини се да је Ал-Авганијева личност била моћна и привлачна и где год је ишао проналазио је следбенике. Понекад је имао значајан утицај, иако мањи него што је тврдио. Током његових последњих година у Истанбулу његова слава је опала, али вратила се након његове смрти и почео је да се сматра претечом широког спектра исламских покрета.
AFGHANI,
JAMAL AL-DIN AL-, ENCYCLOPEDIA
OF RELIGION 1, SECOND
EDITION, AARON • ATTENTION, 64-65.
0 $type={blogger}:
Постави коментар