АРХАТ. Санскритски израз архат (пали, арахант) потиче од корена арх (архати) и дословно значи „достојан“ или „заслужан“. Термин је посебно важан у теравада будизму, где означава највише стање духовног развоја, али има и предбудистичке и небудистичке примене.
ИСТОРИЈАТ И РАЗВОЈ ПОЈМА. У ведском и неведском
контексту, именица архат и глагол архати углавном су се односили на особе или
богове чији је посебан статус за њих донео карактеризацију „достојних“ или
„заслужних вредновања“. Термини су такође означавали „бити способан да
радиш“ или „бити способан да делаш“. На пример, у Ргведи 1.94.1 Агни се у песми хвале
ословљава као „достојан“ (архат). Израз архат се не појављује у Упанишадама, али се глагол архати ту
појављује пет пута са значењем „бити способан“. Десет појављивања глагола у Бхагавадгити преносе слично опште
значење.
У џаинистичким сутрама овај
израз се често користи у смислу ближем оном који се налази у будистичким
списима. Овде је архат описан као онај који је слободан од жеље, мржње и
заблуде, који све зна и који је обдарен чудесним моћима. Иако су ове
карактеристике у складу са будистичком употребом термина, треба напоменути да
су џаини ту реч примењивали искључиво на тиртанкаре или откриваче религије, док
је у будизму архатство идеал који треба да достигну сви озбиљни верници,
посебно монаси и монахиње.
У пали светим списима теравада
будизма арахант/арахати дели са ведским, хиндуистичким и џаинистичким изворима
иста општа значења „достојан, способан, прикладан“. У специфичнијој употреби,
али оној која још увек није део најчешћих формула које се налазе у Сута и Винаја питакама, термин се примењује на оне који имају натприродне
моћи или који практикују строгоћу.
МЕСТО У БУДИСТИЧКОЈ СОТИРИОЛОГИЈИ. Међутим, у својој
најтипичнијој употреби у теравада будизму, израз арахант означава особе које су
достигле циљ просветљења или нибане (скт., нирвана). У палијском канону арахант
се појављује не само као откривач религије или особа достојна примања дарова,
већ као онај који је задобио слободу ума и срца, победио жељу и страст, дошао
до истинског знања и увида, прешао над потопом (самсаре) и отишао даље
(парагата), уништио асаве (смртоносне везаности за свет), упућен у троструко
знање (тевија) прошлости, садашњости и будућности, постигао тридесет седам
фактора просветљења, и ко је постигао нибану.
У Винаји, концепт араханта изгледа да је повезан са концептом утариманусе
(„даље биће, надљудско биће“). Овде се каже да арахант поседује једно или више
од четири стања транса (џхана), један или више од четири степена посвећења,
овладавање троструким знањем и шестоструким знањем (чалабхина), које укључује
знање о претходним препорођајима, и да је постигао уништење асава, или
„канцера“. Заиста, може бити да појам утаримануса представља најранији почетак
разрађенијег и префињенијег концепта означеног термином арахант.
У Никајама, међутим, концепт араханта добија свој зрели облик. У
првом тому Дигха Никаја десет од тринаест
сута се готово у потпуности бави овом темом; остале три су посредно везане за
то. У овим текстовима архатство се велича као највиши друштвени ранг, једини
облик жртвовања вредан приношења, најбољи аскетизам и прави облик брахмачарије
(скт., брахмачарја). Јасно, термин арахант означава будистичку трансвалуацију
појмова примењених на највредније аспекте живота. У Маџхима Никаји се каже да арахант препознаје ствари онакве какве
заиста јесу, да је елиминисао асаве, да је далеко од зла и да је изван рођења,
пропадања и смрти.
У Пали Типитаки постоји неколико арахантских формула. Можда је
најпознатија следећа:
Препород је уништен. Виши живот је испуњен. Оно што
је требало да се уради је остварено. После овог садашњег живота више неће бити.
(Дигха Никаја 1.84 и другде)
Друге формуле наглашавају
постизање еманципације ума, трансценденцију поновног рађања, остварење
јханичких стања, знање о Четири истине, превазилажење асава и стицање спасења и
савршеног знања. Термин се такође појављује у формулисаној фрази која
карактерише Буду: „Татхагата настаје у свету, арахант, потпуно просветљен,
савршен у знању и понашању, добротвор, познавалац света, непревазиђен покретач
људи које треба возити, учитељ дева [богова] и човечанства, Буда, Узвишени.”
Архатство је истакнуто у теравади
идеји да је спасоносно путовање постепени пут (магга) у којем се човек креће од
стања обичних светских везаности којима управљају неуке чулне жеље до стања
ослобођења које карактерише потпуна смиреност и знање о стварима како оне су.
Као што је Будагоша рекао у својој Висудимаги
(Пут прочишћења), класичном синопсу теравада доктрине, арахант је завршио све
чистоће које произилазе из поштовања моралних прописа (сила), медитацијске праксе
(јхана) и чистоће знање (пана-висуди). Sine qua non овог
пута је медитација, која води до изванредних когнитивних стања и фаза свести
(јхана) и, наводно, до стицања различитих натприродних „моћи“ (иддхи). Ова
достигнућа постала су фундаментална за култ светаца, важан аспект популарне теравада
будистичке праксе. Овај популарни аспект архаштва није увек било лако помирити
са класичним појмом, који наглашава стицање онога што Будагоша назива
„аналитичким знањем“, на пример, анализу стварности у смислу њене условљене и пратеће
природе. (патича-самупада; скт., пратитја-самутпада).
И теравада Катавату (Тачке контроверзе) и
Васумитрина Самајабедопарачаначакра (Историја раскола, дело сарвастиваде) дају довољно доказа да су
током првих неколико векова након Будине смрти постојали чести спорови унутар
реда у вези природе и атрибута архата. Највећи изазов
идеалу архата, међутим, долази из традиције махајане, која је проглашавала
каријеру бодисатве супериорном у односу на каријеру архата. Текстови као што су
Садармапундарика и Вималакирти Сутре критикују архата због,
по њиховом мишљењу, неприхватљивог егоцентричног сотириолошког пута.
АРХАТ КАО КУЛТНА ФИГУРА. У популарном будизму архат
је постао лик обдарен магичним и апотропејским моћима. У Мјанмару се верује да
арахант Шин Тивали (пали, Сивали), кога је Буда прогласио највећим примаоцем
поклона међу својим ученицима, доноси просперитет и срећу онима који га моле.
Сматра се да арахант Упагупта, који је припитомио Мару и преобратио га у
будизам, има моћ да спречи олује и поплаве, као и друге врсте физичког насиља и
нежељеног хаоса. Обично се будистички фестивали у Мјанмару и северном Тајланду
иницирају понудом Упагупти како би се гарантовао успех догађаја. У Мјанмару се
приносе Буди и осам араханта (Сарипута, Могалана, Ананда, Ревата, Упали, Кондана,
Рахула и Гавампати) као део церемоније рађања дугог живота у којој је сваки
арахант повезан са једним од осам дана мјанмарске недеље и са посебном
планетом. Пиндола Бхарадваја, један од шеснаест великих архата (кин., луохан),
био је посебно поштован као светац чувар манастирских трпезарија у Кини и
Јапану (где је познат као Бинзуру), а такође је био обожаван као популарни
светац исцелитељ.
Архат, као онај који је
остварио summum bonum духовног пута, обожаван је на народном нивоу као поље
заслуга (пуни аксетра) и извор магијске, заштитне моћи. Неки, као што су
Упагупта и Пиндола, постали су заправо заштитна божанства за која се верује да
имају моћ да спрече насиље и болести. Приноси њиховим сликама или симболички
прикази њиховог присуства представљају култну праксу и у домаћим и у јавним
ритуалима. Међутим, архати који нису повезани са Будом током његовог живота или
шеснаест архата набројаних у Нандимитрином Запису
о придржавању Дарме (ТД бр. 2030) служили су као извори моћи. У земљама као
што су Шри Ланка, Мјанмар и Тајланд, непрестано се полажу захтеви за архаштво у
име светих монаха. Посвећени лаици их траже за благодатима и носе заштитне
амајлије са њиховим ликом или угљенисаним остацима њихове косе или огртача. Могу
се поштовати као чаробњаци (бурм., веикза) са магијским вештинама у алхемији,
трансу и слично. Разрађене хагиографије говоре о изузетним природним знацима
који најављују њихово рођење и детаљне каријере које карактеришу извођење
чудесних дела. Њихови манастири, заузврат, могу да постану свети центри
ходочашћа и током и после њиховог живота.
Укратко, архат отелотворује
једну од фундаменталних тензија у будистичкој традицији између идеала
просветљења и смирености и изузетне магијске моћи која прати ово достигнуће.
Ова тензија, иако присутна у текстовима, додатно је појачана у светлу
популарних будистичких ставова и пракси у вези са ликом архата.
ВИДИ ТАКОЂЕ Бодисатва Пут; Махасида; Нирвана; Савршеност; Сотириологија; Тиртамкаре.
ARHAT, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 1,
SECOND EDITION, AARON • ATTENTION,
476-478
0 $type={blogger}:
Постави коментар