АХУРЕ. Ирански израз ахура („господар”) одговара ведском асура. Док се у Ведама асура обично примењује на Дјаус-Питра („отац небо“), што је индијски еквивалент римског Јупитера, у Ирану и у зороастријској традицији ахура се примењује на три божанства: Ахура Мазду, Митру и Апам Напата („син вода“). Неки научници виде Апам Напата као ирански пандан Варуни, првом од асура, и назвали су га *Воуруна Апам Напат у покушају да реконструишу јединствену структуру три оригиналне индоиранске асуре, са Ахура Маздом која одговара Асури *Медхи, Митра Митри и *Воуруна Апам Напат Варуна Апам Напату (Бојси, 1975). Ови аргументи, међутим, нису баш убедљиви. Други научници претпостављају да је на врху древног индо-иранског пантеона био бог по имену Асура, без даљег карактеризирања, који је у одређеној мери преживео у Ирану у Ахура Мазди Заратустре (Зороастер), али који је у Индији препустио поље Варуни (Хилебрант, 1927; Гершевич, 1964). Ова теза, међутим, такође није сигурна.
И у Ирану и у Индији израз ахура/асура означава класу богова или, тачније, класу владајућих богова (Димезил, 1977), али њихова судбина са обе стране Инда била је другачија. Док су у Индији асуре представљале најархаичнија божанства, против којих су се истицали деве, „млади“ богови, у Ирану је један од ахура, Ахура Мазда, истиснуо све даиве. Дакле, када је зороастризам постигао компромис са древним политеизмом који је првобитно осудио Заратустра, остале ахуре, попут Митре и Апама Напата, поново су примљене у култ, док су даиве, чија је природа била ратоборна и насилна и који су били изнад свега богови ратници (Индра, на пример) били су потпуно демонизовани. Сасвим је вероватно да су ахуре успеле задржати свој привилеговани положај у зороастријској традицији захваљујући својој етичкој природи и посебној функцији чувара аше (ведски, рта), истине и поретка, темељног концепта индоиранских религија уопште као и посебно зороастризма.
AHURAS,
ENCYCLOPEDIA OF
RELIGION 1, SECOND
EDITION, AARON • ATTENTION, 204-205.
0 $type={blogger}:
Постави коментар