АГА КАН (перс., Агха Кхан). Овај наследни наслов први пут је 1817. године додељем исмаилитском имаму (духовни вођа) Хасан Али Шаху (умро 1881.) од иранског каџарског шаха, а сада се примењује на имама низари исмаилитских муслимана. Као имами шиитске заједнице, Ага Канови су своје тврдње о вођству увек заснивали на пореклу од Алија и Фатиме, зета и ћерке пророка Мухамеда. Њихови следбеници, који углавном бораве у различитим земљама у развоју, традиционално су од њих тражили смернице о верским, али и секуларним питањима.
Интриге на иранском двору
током 1830-их година приморале су Агу Кана I да емигрира
у Индију, где је под британском заштитом на крају основао седиште у Бомбају
1848. Важан британски савезник током освајања Синда, Ага Кан I
суочио се са снажним изазовима за вођство унутар
своје заједнице. Већина ових изазова решена је 1866. године када је сер Џозеф
Арнолд са Вишег суда у Бомбају донео пресуду у корист Ага Кана. Његов син Али
Шах (у. 1885) постао је Ага Кхан II; после кратког периода наследио га је син,
сер Султан Мухамед Шах.
Ага Кхан III (у. 1957.) покренуо је процес
модернизације заједнице оснивањем школа, амбуланти, болница, стамбених
друштава, организација социјалне заштите, стварањем комуналних административних структура и еманципацијом
и образовањем
исмаилитских жена. Такође је
учествовао у широком спектру политичких, друштвених и филантропских активности
у корист муслимана, посебно оних на индијском потконтиненту. Његова важна улога
у јавном животу довела је до његовог избора за председника Лиге народа 1937.
Под његовим унуком, Шах Карим ал-Хусаини, Ага Кан IV (р. 1936), био је основан међународни универзитет, Универзитет Ага
Кан, са првим факултетом у Карачију у Пакистану. Фондација Ага Кан и агенција
основана 1967. године активно се бави различитим хуманитарним и културним
активностима.
ВИДИ ТАКОЂЕ Шиизам, чланак о исмаилитима.
AGA
KHAN, ENCYCLOPEDIA OF
RELIGION 1, SECOND
EDITION, AARON • ATTENTION, 172-173.
0 $type={blogger}:
Постави коментар