АХИМСА

АХИМСА. Санскртски израз ахимса (дословно „неповређивање“), често превођен као „ненасиље“, преузет је у западне језике као резултат утицаја Мохандас Гандија. Ганди је ахимсу изричито повезао са чедношћу и одсуством поседовања, као и са уверењем да се треба идентификовати са свим бићима; сматрао је да се ахимса заснива на самоконтроли, и захтева претходно (само-) прочишћење. Такође је нагласио да је ахимса услов истине, који се заузврат може изједначити са Богом. Отуда Гандијев позив, у последњој реченици своје аутобиографије: „У опроштају од читаоца … молим га да ми се придружи у молитви Богу Истине да ми подари благодат ахимсе у уму, речи и делу“ (Ганди, 1929).

Узимајући у обзир традиционално хиндуистичко изједначавање стварности са истином (сатја), није изненађујуће што је Ганди користио ахимсу не само као морално оружје, већ и као политичко; тиме је одбио да раздвоји политику и религију. Тако је прибегао и, у извесној мери, поново протумачио староиндијску замисао.

Сличне идеје биле су актуелне пре скоро две хиљаде година у неким од најстаријих Упанишада, развијајући се међу браманским санјасинима (аскетама, просјацима), као и међу хетеродоксним будистичким и џаинским заједницама. Такви ставови, убедљиво је аргументовано, били су резултат својеврсне идеолошке револуције која се у Индији догодила око 500. године пре нове ере. У то време, контемплативније вредности филозофа „метаритуалиста“ замениле су раније магијско-ритуалне концепте религије.

Може се закључити из древнијих текстова да су ведски Индијци веровали у изврнути „свет иза“, где се мора претрпети судбина коју је неко претходно нанео другим бићима. Док су ведски брамани, како би избегли последице нечијих (окрутних) дела, успели да измисле сложене ритуале, и даље су сматрали да је важно, како би се избегла одмазда, уздржати од повреде других бића - дакле, практиковати ахимсу.

Развојем доктрине трансмиграције и одмазде радњи (карман) ослобађање од поновног рођења постало је крајњи циљ религиозног живота, а начин одрицања постао је идеално понашање. Магичноритуалистички ставови спласнули су у корист етичких и мистичних вредности: Тако упанишадски мудраци указују на идентитет атмана и брамана и хвале онога ко „види Ја у (свом) сопству, види Ја у свему …” На овај начин, традиционални, магични страх од одмазде замењен је осећајем саосећања према свему што живи; ахимса, обдарена несумњиво позитивном вредношћу, проширена је у концепте као што је „саосећање“ (даја), што је врлина која се захтева нарочито од оних који теже ослобођењу, без обзира на заједницу којој припадају.

Први велики завет који су дали брамански подвижници, као и будистички и џаински религиозни просјаци, јесте да живот не треба уништавати, било у уму, речима или делима. Џаини посебно истичу јединствену важност овог обећања (које преузимају и њихови лаици), и наглашавају да сви облици насиља, укључујући страсти, уништавају способност душе да постигне крајње савршенство; поред тога, то насиље се окреће против саме особе која се од тога не уздржава.

Поштивање ахимсе природно подразумева многа ограничења што се тиче исхране просјака. Једина прихватљива храна је она која се може припремити без одузимања другог живота; тако се избегава једење меса. У екстремнијем погледу, забрањене су и биљке које се узгајају, а затим режу и уништавају да би постале храна. Идеална исхрана се, дакле, састоји од воћа, које природно пада са дрвећа. Пошто су се различите покоре и аскетске праксе увек заснивале на посту или на животу само од воћа или семена, ахимса је постала блиско повезана са вегетаријанством, чега су џаини убрзо постали и остали бескомпромисни заговорници.

Концепт неповређивања, заједно са самоконтролом или суздржавањем, био је богат многим потенцијалним развојима. Убрзо је постала централна етичка идеја у већини филозофија и религија Индије. Заиста, у неким заједницама ахимси је придаван највећи значај, па Ганди у том погледу не негира велики утицај који је на њега вршио поштовани џаински лаик Рајчандбаји Мехта. Нагласак који је Ганди ставио на ахимсу, међутим, остао би узалудан да није био чврсто укорењен у древној индијској традицији.

ВИДИ ТАКОЂЕ Ганди, Мохандас; Ненасиље; Санјаса.

---

AHIMSA, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 1, SECOND EDITION, AARON • ATTENTION, 197-198.