ЛУКСЕМБУРГ

• Главни град: Луксембург
• Језици: 52% луксембуршки (званични), 16,4% португалски, 16% француски, 2% немачки и 13,6% остали
• Етничке групе: 50,9% Луксембуржани, 18,2% Португалци, 13,5% Французи, 10,3% Немци и 7,1% остали
• Облик владавине: унитарна парламентарна уставна монархија
• Површина: 2.5864 km²
• Број становника: 645.397 (попис 2022.)

 

Верска демографија

По закону, влада не сме да прикупља личне податке у вези са религијом и ослања се на верске групе да пријаве број својих присталица. Анкета из 2014. (најновија) ​​коју је спровео национални институт за истраживање ТНС-ИЛРЕС наводи да се међу испитаницима старијим од 15 година, 58% изјашњава као католици, 17% као неверници, 9% као атеисти, 5% као агностици, 2% као протестанти, 1% као православци, 1% као Јеховини сведоци, 3% као други (неодређени) хришћани и 1% као муслимани.  Није одговорило на питање 2% испитаника. На основу информација које су дали представници верских заједница, групе које заједно чине мање од 5% становништва укључују бахаије, чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и чланове Универзалне цркве Краљевства Божијег.

Представници муслиманске заједнице процењују да има између 18.000 и 20.000 муслимана, углавном из југоисточне Европе и Блиског истока и њихових потомака.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 80,3% хришћана, 16,9% нерелигиозних, 2,1% муслимана, 0,3% осталих и малих религија, 0,2% хиндуиста и 0,2% етничких религија.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 70,6% хришћана, 26,7% нерелигиозних, 2,3% муслимана и 0,4% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 75,76% хришћана (73,49% католика, 2,54% протестаната, 0,46% хришћана без деноминације и 0,13% православних), 21,29% нерелигиозних (19,69% агностика и 1,6% атеиста), 2,51% муслимана (2,21% сунита и 0,3% шиита) и 0,44% осталих.
• Према процени Евробарометра у 2019. години било је: 56% католика, 16% агностика, 10% атеиста, 4% осталих хришћана, 2% муслимана, 2% протестаната, 2% неизјашњених, 1% православних, 1% Јевреја и 6% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу вероисповести, укључујући слободу исповедања вероисповести у јавности и испољавања верских мишљења, све док се у остваривању те слободе не почини кривично дело. Док устав предвиђа право на мирно окупљање без претходног одобрења, он предвиђа да верски или други састанци на отвореном подлежу законима и полицијским прописима. Устав забрањује обавезно учешће или присуство у црквеним службама или поштовање верских дана одмора и прописује да церемонија грађанског брака мора да претходи церемонији верског венчања да би је држава признала. Устав предвиђа уређење односа између верских група и државе, укључујући улогу државе у именовању и разрешењу верског свештенства и објављивању докумената од стране верских група, кроз конвенције између државе и појединих верских група. Ове конвенције су предмет парламентарне ревизије.

Устав пружа оквир за борбу против порицања холокауста и ревизионистичких идеја, као и сваког облика говора мржње; међутим, земља нема посебно законодавство за борбу против антисемитизма. Влада је 2020. усвојила радну дефиницију антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст.

Према кривичном закону, антирелигијске и антисемитске изјаве су кажњиве казном затвора од осам дана до шест месеци, новчаном казном од 251 до 25.000 евра или обема.

Не постоји процедура да се верским групама додели правни статус верских група. Верске групе су слободне да делују у форми коју желе, а многе се одлучују да раде као непрофитна удружења. Влада је званично одобрила конвенције са шест верских група, које финансијски подржава са фиксним износом (прилагођен годишње за инфлацију). Шест верских група добија средства делимично на основу броја присталица у 2016. години. Други део финансирања је директан допринос утврђен ревидираним законом од 23. јула 2016. године. Шест група су Римокатоличка црква; Грчка, Руска, Румунска и Српска Православна Црква као једна заједница; Англиканска црква; Реформисана протестантска црква у Луксембургу и Протестантска црква у Луксембургу као једна заједница; Јеврејска заједница; и Муслиманска заједница. Да би се квалификовала за конвенцију са државом, верска заједница мора да буде призната светска религија и да има званично и стабилно представничко тело са којим влада може да комуницира.

Групе без потписаних конвенција, као што је Новоапостолска црква, раде слободно, али не добијају државна средства. Бахаи вера нема конвенцију са државом, али има фондацију која јој омогућава да прима донације које се одбијају од пореза.

Нивои владиног финансирања за шест верских група су наведени у свакој конвенцији и остају исти сваке године, осим прилагођавања за инфлацију. Првобитни нивои финансирања утврђени 2016. били су: 6,75 милиона евра католичкој заједници; 450.000 евра протестантској заједници; 450.000 евра муслиманској заједници; 315.000 евра јеврејској заједници; 285.000 евра православној заједници и 125.000 евра англиканској заједници. По закону, свештеници признатих верских група ангажовани 2016. године или раније настављају да примају плате од владе и уврштени су у пензиони систем који финансира држава. Закон даље предвиђа прелазни период у којем влада или не исплаћује средства у складу са конвенцијом ако укупан износ плата буде изнад нивоа финансирања, исплаћује разлику ако укупан износ плата падне испод нивоа финансирања, или исплаћује цео ниво финансирања ако је укупан износ плата једнак нули. Пензије финансираног свештенства се не узимају у обзир при обрачуну укупног износа плата.

Верске групе морају да поднесу своје рачуне и извештај ревизора влади на преглед како би потврдиле да су потрошиле државна средства у складу са законима и прописима. Према конвенцијама, владино финансирање верске заједнице може се отказати ако влада утврди да верска заједница не подржава ниједан од три међусобно договорена принципа поштовања људских права, националног закона и јавног реда.

Закон забрањује покривање лица на одређеним одређеним локацијама, као што су владине зграде и јавне болнице или школе или у јавном превозу. Забрана се односи на све облике покривала за лице, укључујући, али не ограничавајући се на, велове за цело тело. Прекршиоци се кажњавају новчаном казном од 25 до 250 евра. Не постоји забрана да појединци носе маске за лице на улици.  Пропис је 4. априла 2020. године изменио закон о забрани како би се дозволило ношење маске у затвореним јавним просторима у циљу борбе против ширења ЦОВИД-19.

Закон налаже омамљивање животиња пре клања, са изузецима само за лов и риболов. Прекршитељи се могу казнити новчаном казном од 251 до 200.000 евра и могућом затворском казном од осам дана до три године. Закон не забрањује продају или увоз халал или кошер меса.

По закону, државне школе не могу да држе часове веронауке, али ученици морају да похађају етички курс под називом Живот и друштво. Курс етике покрива религију, првенствено из историјске перспективе.

Постоје закони и механизми који се баве повраћајем имовине, укључујући жртве Холокауста. Ови закони се не примењују на недржављане који су боравили у земљи између 1930. и 1945. године.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Luxembourg, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/luxembourg/