АМЕША СПЕНТА. У зороастријској традицији, Амеша Спента (ав.; средњеперс., Амахраспандан), или „доброносни бесмртници,“ су важна група ентитета који окружују Ахура Мазду и значајно учествују у Гатама. Са једне тачке гледишта, они су аспекти божанства; са друге су персонификације апстрактних појмова. Они не постоје самостално, већ свој raison d’être налазе у систему међусобних односа и корелација међу собом. Пошто се божанско огледа у телесном свету, они су постепено, у теолошким спекулацијама, претпостављали кореспонденције и са материјалним елементима. Ово објашњава каснију, манихејску употребу амахраспандана за означавање пет светлећих елемената: етар, ветар, светлост, вода и ватра. Збирни назив Амеша Спента и њихова дефиниција као скупа од шест или седам бесмртника (ако се урачунају два духа Спента Маињу и Ахура Мазда) налази се у негатичкој Авести, у којој су придеви амеша („бесмртан“) и спента („добротворан“) се понекад користе за описивање различитих ентитета. Речи се, међутим, не појављују у Гати (Нартен, 1982).
Ентитети који су позитивно идентификовани
као Амеша Спента су добро дефинисана група: Воху Манах („добра мисао“), Аша Вахишта
(„најбоља истина“), Кшатра Ваирја („пожељна моћ“), Спента Армаити („добротворна
оданост“), Хаурватат („целина“ или „здравље“) и Амеретат („бесмртност“ или
„живот“). Многи од ових појмова присутни су у ведској религији. Тако је
Заратустра (Зороастер), развијајући своју доктрину, следио тенденцију, већ
присутну у старијој индоевропској традицији, ка продуховљењу апстрактних
појмова који су, према индоевропској трипартитној идеологији, одговарали
функционалним божанствима (Димезил, 1945; Дишен-Гилмен, 1962;
Виденгрен, 1965; ет ал.). Заратустра је, међутим, ову тенденцију одвео у новом
и оригиналном правцу. Бундахишн (Књига првобитног стварања; девети век нове
ере) нам даје слику кореспонденције између Амахраспандана и елемената: стока
одговара Воху Манаху, ватра Аши, метал Кшатри, земља Армаити, а вода и
биљке Хаурватату и Амеретату.
Воху Манах је истовремено божански и људски; кроз „добру мисао“ људи препознају божанство и божанство им указује на пут, циљ и њихово порекло. Она је, дакле, посредник између божанског и људског. Аша је ирански еквивалент индијске Рта („истине“) и персонификује космички, друштвени, ритуални и морални поредак. Армаити је оданост човечанства божанству, њихово пријемчиво и послушно понашање. Кшатра је моћ која долази до особе из њеног или њеног стања сједињења (мага) са божанством — посебна моћ која се користи за освајање злонамерних сила и успостављање владавине Ахура Мазде. Хаурватат и Амеретат су пиће и храна божанства (приноси им се разне врсте пића и биљака) и људи, за које представљају награду за исправно проживљен живот добрих мисли, добрих речи и добрих дела.
AMESHA
SPENTAS, ENCYCLOPEDIA
OF RELIGION 1, SECOND
EDITION, AARON • ATTENTION, 290-291.
0 $type={blogger}:
Постави коментар