ПЕПЕО

ПЕПЕО је неуништиви суви остатак ватре. То могу бити жртве паљенице, као што је кремација људског тела, жртвено спаљивање животиње или ритуално спаљивање биљке. Пепео има религиозно значење као супстанца која остаје након што је божанска жива енергија свете ватре отишла од живог бића или је деловала да прочисти, очисти, уништи, испари, казни, потроши, сублимише или извуче суштину неке створене ствари. Пепео се на различите начине манифестује и представља остатак или ефекат свете ватре у њеним многоструким креативним и негирајућим функцијама. Као хијерофаније моћи и као свети симболи, пепео је повезан са обредима покајања, оплакивања, жртвовања, плодности, очишћења, исцељења и прорицања.

У одређеним митовима о пореклу, пепео је материјал од којег су ствари направљене. На пример, Сан приказују Млечни пут као направљен од пепела, као и Макови, за које је Млечни пут направљен од пепела Небеског дрвета. У миту Астека, само човечанство је направљено од пепела. Исто тако, учесници обреда Пепелнице Римокатоличке цркве покајнички се подсећају да су они само пепео: „Memento, homo, quia cinis es; in cinerem reverteris.”

Пепео, заједно са било којим другим остатком који остане након што је жртвена ватра извукла живу суштину приноса, манифестација је светог одрицања. У одређеним духовним дисциплинама, трљање пепела по телу представља одрицање или сагоревање енергетских или либидиналних везаности за живот зарад духовног развоја или просветљења. На пример, у хиндуистичкој митологији бог Шива, божанска парадигма јогина, спаљује све остале богове погледом из свог трећег ока, које поседује визију која продире до суштинске ништавости свих облика. Шива затим трља пепео богова на своје тело. Јогини трљају пепео свете ватре на своја тела као симбол сублимације ватрене моћи размножавања или пожуде (кама). Белина пепела се назива сјај пепела семена јогина.

Пепео, повезивањем са прочишћавајућом моћи божанске ватрене енергије, има моћ да прочишћава. На пример, у ритуалу Црвене јунице код Јевреја, пепео тела жртвоване животиње се помеша са водом и пошкропи особу која је ритуално нечиста од контакта са лешом. Ритуалну чистоћу брамани у Индији постижу и трљањем тела пепелом или купањем у пепелу пре обављања верских обреда.

Прекривање одеће и тела пепелом део је разних ритуала жаловања, понижења и помирења. Ношење пепела екстериоризира или манифестује духовна стања губитка, туге, празнине или безвредности пред божанском моћи. На пример, у племену Арунта удовица покојника покрива се током обреда жалости пепелом свог мужа. У Библији Јов се понизио пред Јахвом, говорећи: „Тада сам те познавао само по гласинама; али сада, видевши те својим очима, повлачим све што сам рекао, и кајем се у праху и пепелу“ (Јв. 42:5ф.).

Образац, или тенденција, ватрених божанских животних сила тумачи се помоћу обрасца пепела направљеног током обреда прорицања. Индијанци Маја у Јукатану, на пример, користе ову врсту пророчишта да одреде одређено божанство одговорно за живот детета. Вероватно је идеја која стоји иза ове праксе слична идеји разних северноамеричких индијанских народа који посматрају животне обрасце на длану и врховима руке као трагове божанске енергије која се обично манифестује као ветар или дах.

Коначно, пепео као остатак живота испољава саму ватрену божанску животну силу и користи се у обредима плодности да стимулише животну енергију усева и стада. Тако се у многим европским обредима, попут оних који се славе на Ускрс и на Јовањдан, спаљује људска фигура од сламе која представља дух вегетације, а пепео се разбацује по пољима да би се подстакао раст усева. Исто тако, у старом Риму, пепео од свете ватре приношења животиња даван је за храну је стадима како би се подстакла њихова плодност и производња млека.

---

ASHES, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 1, SECOND EDITION, AARON • ATTENTION, 540-541