Аирјанем Ваеџа

Аирјанем Ваеџа (авестански; средњеперсијски: Еран-вез; персијски: Иранвеџ; партски: Арјанвежан, 'простор Аријеваца') се у зороастризму сматра домовином раних Иранаца и местом где је Заратустра примио религију од Ахура Мазде. Авеста је такође именује као прву од „шеснаест савршених земаља“ које је Ахура Мазда створио за Иранце.

На основу ових описа, модерна наука се у почетку фокусирала на Аирјанем Ваеџа у покушају да се утврди домовина иранских народа уопште. Међу овим раним покушајима, регион Хорезма се појавио као вероватан локалитет. Новије науке, међутим, више се не слажу око тога где би се Аирјанем Ваеџа могла налазити или у којој мери је то митолошко, а не специфично историјско место.

 

ЕТИМОЛОГИЈА И СРОДНЕ РЕЧИ

Авестијски Аирјанем Ваеџа и средњоперсијски Еран-вез су сложени изрази где је први део придев од авестанског аирииа или генитив множине средњеперсијског ер. Оба ова термина потичу од реконструисаног староиранског термина *арјах. Ова реч се такође појављује у ведском санскриту ариа као самоознака народа Веда. Међутим, у контексту Ирана, термин *арјах и његови деривати у другим иранским језицима једноставно значе ирански. Међутим, тачно значење другог дела ваеџа или вез је неизвесно. Фридрих Карл Андреас га изводи из хипотетичког староиранског *вјацах који повезује са ведским санскритским вјацас „територија, регион“. С друге стране, Емил Бенвенист га повезује са авестанским изразом ваиг (размахивање, бацање (оружја)) који би био сродан са ведским санскритским вега (жесто кретање, ерупција, ток) и, према томе, дао би ваеџа значење „простора“ или „пространства“. Такође може бити повезано са ведским санскритом веј/виј (кретати се брзим стреловитим покретом, брзином, уздизањем (речено о таласима)), сугеришући регион реке која брзо тече.

Зороастријанска традиција познаје још најмање два термина који повезују ирански народ са географским регионом. Први се налази у Авести, конкретно у Михр Јашту. Стих Јт. 10.13 описује како Митра стиже до планине Хара и гледа на Аирјошајану (авест. аирјо.шајана, 'иранске земље'). Овај термин се обично тумачи тако да се односи на целу земљу коју насељавају Иранци, што би га чинило кровним термином за иранске регионе поменуте у следећем стиху Јт. 10.14. Међутим, Герардо Гноли примећује двосмисленост текста, тако да Аирјошајана, као Аирјанем Ваеџа, може да се односи само на одређену земљу, ону која заузима истакнуто место међу иранским земљама из стихова Јт. 10.13-14. Други термин је средњоперсијски Еран-шахр и Еран. Ова реч је порекло савременог персијског израза Иран. Међутим, могуће староиранско порекло * арјанам кшаθра- није утврђено и термин може бити иновација Сасанида.

 

У АВЕСТИ

Најранији спомени Аирјанем Ваеџа налазе се у Авести, посебно у Вендидаду и неколико Јашта. У Јаштама, Аирјанем Ваеџа је најистакнутије названа у Абан Јашту као место где и Ахура Мазда и Заратустра жртвују Анахити:

Њој је Творац Ахура Мазда принео жртву у Аирјанем Ваеџа, поред добре реке Даитја; са хаомом и месом, са баресманом, са мудрошћу језика, са светим чинима, са говором, са делима, са либацијама и са исправно изговореним речима.[1] ... Њој је свети Заратустра принео жртву у Аирјанем Ваеџа, поред добре реке Даитја; са хаомом и месом, са баресманом, са мудрошћу језика, са светим чинима, са говором, са делима, са либацијама и са исправно изговореним речима. —  Абан Јашт 5.17, 5.104 (превео Џејмс Дарместетер).

Остали стихови у којима се Аирјанем Ваеџа јавља у Јаштима прате исту структуру, разликују се само по божанству коме се приноси жртва. Док је у Јт. 5.104, Заратустра жртвује Анахити, ово је промењено у Дрваспа у Дрвасп Јашт (Ит. 9.25), и у Аши у Ард Јашт (Ит. 17.45). У Вендидаду, међутим, Аирјанем Ваеџа се појављује као прва од шеснаест најбољих земаља и земаља које је Ахура Мазда створио за зороастријску заједницу:

Ја сам сваку земљу (народу њеном) учинио драгом, иако она није имала никакве чари у себи: да нисам сваку земљу (њезином народу), иако није имала чари у њој, онда цео живи свет би напао Аирјанем Ваеџа. Прва од добрих земаља и земаља које сам ја, Ахура Мазда, створио, била је Аирјанем Ваеџа, поред добре реке Даитја. Затим је дошао Ангра Маињу, који је сав смрт, и он је противстворио змију у реци и зими, дело Деава. Тамо има десет зимских месеци, два летња месеца; а оне су хладне за воде, хладне за земљу, хладне за дрвеће. Тамо пада зима, са најгором од свих пошасти. —  Вендидад 1.1 - 1.3 (превео Џејмс Дарместетер).

Ова веза између Аирјанем Ваеџа и зиме је даље описана у Вд. 2.20-23. У овим стиховима, Ахура Мазда се тамо састаје са Јимом и упућује га да изгради склониште за зиму које ће Ангра Маињу ускоро пустити на материјални свет. Оштар опис Аирјанем Ваеџа у Вд. 1.3, међутим, изгледа да је у супротности са позитивном оценом датом у Вд. 1.1. То је неке навело на спекулацију да је трећи стих каснији уметак, док други мисле да би то могао бити фрагмент првобитно дужег описа, а текст у Вд. 1.3 односи се само на горње извориште реке Даитја.

 

У ЗОРОАСТРИЈСКОЈ СИТУАЦИЈИ

У средњоиранским изворима, Аирјанем Ваеџа се појављује као Еранвез. Бундахишн описује како је Еранвез био место где је створена прва стока (Бд. 13.4) и где је Заратустра први пут примио религију од Ахура Мазде (Бд. 35.54). Бундахишн даље наводи да се Еранвез налази у близини Адарбајгана (Бд. 29.12) и да је повезан реком Даитја са земљом која се зове Гобадестан (Бд. 11А.7). Идентитет Гобадестана није познат, али је његово име протумачено као изобличење Сугдестана. Исто тако, река Даитја се у литератури често поистовећује са Оксусом (Аму Дарјом). Овај очигледни сукоб између западне и источне локализације у Великом Ирану објашњен је као померање према западу у географским називима места које се могло десити паралелно са успоном политичке моћи у западним регионима, посебно у Медији и Персији.

 

МОДЕРНО ПРОУЧАВАЊЕ

Када истражује историјску стварност иза Аирјанем Ваеџа, модерна наука се суочава са чињеницом да се многе референце појављују у јасно митском контексту, док друге могу упућивати на одређену историјску локацију. Аирјанем Ваеџа је, стога, упоређен са планином Хара, планином која се појављује у зороастријској митологији и која је на различите начине идентификована са стварним географским локацијама. Модерна наука стога покушава да направи разлику између ових митских и историјских елемената у зороастријским изворима и да открије како су рани Иранци замишљали свој свет у сваком контексту.

Пошто Бундахишн (29.12) посебно поставља Аирјанем Ваеџа у близини Адарбајгана, јасно је да су Иранци током сасанидских времена веровали да се налази у западном Ирану. Неки научници раног модерног доба били су склони да прихвате ову локализацију, претпостављајући да она такође одражава разумевање Иранаца у много раније време Авесте, тј. у време када су настали најранији извори. Међутим, ова идеја је критикована због запажања да се сви називи места у Авести који се могу поуздано идентификовати са савременим местима налазе у источном и североисточном делу Великог Ирана. Као резултат тога, новије проучавање углавном фаворизује источну локализацију Аирјанем Ваеџа.

Једна хипотеза која је привукла велико интересовање поистовећује Аирјанем Ваеџа са Хорезмом. Рано су га предложили Вилхелм Гајгер и Јозеф Маркварт и током година је изнето низ аргумената у његову корист. Прво, Аирјанем Ваеџа је описана као има дуге и хладне зиме, а Хорезам је међу најхладнијим регионима Великог Ирана. Затим, Аирјанем Ваеџа је описан као првобитна домовина Иранаца, а Хорезам је предложен као рани центар иранске цивилизације. О овом питању се нашироко расправљало у потрази за „традиционалном домовином“ или „древном домовином“ Иранаца, настављајући тумачења Аирјанем Ваеџа као Urheimat des Awestavolkes, Urland Индоиранаца или Wiege aller iranischen Arier. Други аргумент се заснива на поређењу између листе иранских земаља у Вендидаду ( Вд. 1.1.-1.19) и Михр Јашту (Ит. 10.13-14). Као што је Кристенсен тврдио, чини се да место које заузима Хорезам у Михр Јашту заузима Аирјанем Ваеџа у Вендидаду. Узети заједно, ови разлози су учинили хипотезу о Хорезму веома популарном и научници као што су Мери Бојс, Насер Такмил Хомајун, и Елтон Л. Данијел су је недавно подржали.

Међутим, ова хипотеза је такође наишла на бројне критике и контрапредлоге. На пример, Вогелсанг је приметио да идеја о Хорезму као важном центру ране иранске цивилизације није поткрепљена недавним доказима и ставља Аирјанем Ваеџа у општи регион Трансоксијане. Франц Гренет је протумачио хладноћу Аирјанем Ваеџах као да се односи на планински, а не на северни регион и сместио га у горњи ток реке Окс на предпамирском висоравни. Међутим, према Михаел Вицелу, Аирјанем Ваеџа лежи у центру од 16 земаља које се помињу у Вендидаду- област која се сада налази у централном авганистанском висоравни (око провинције Бамјан). Он такође закључује да идеју о проналажењу „аријевске домовине“ у Авести треба напустити и да се радије фокусирамо на то како су и ранији (Јашт 32.2) и каснији авестански текстови гледали на своју територију. Коначно, неки научници попут Скјаерва су закључили да је локализација Аирјанем Ваеџа нерешива.

---

[1] Дарместетер тумачи овај јединствени одломак, у којем сам Ахура Мазда приноси жртву мањем божанству, као „небески прототип маздејске жртве коју је касније показао човечанству Заратустра“.