Локалитет у Чатал Хојуку први је открио 1958. године тим британских археолога — Дејвид Френч, Алан Хол и Џејмс Меларт. Потоњи је ископавао ово место пет година између 1961. и 1965. Један од Мелартових ученика, Ијан Ходер, добио је дозволу за ископавање од турске владе и поново је отворио локацију 1993. Ископавање је било фокусирано на Западну хумку, изнад које су изграђена два склоништа између 2002. и 2008. Ходер, сада професор антропологије на Универзитету Станфорд, применио је нову технику ископавања у којој се слојеви подова састружу милиметрима одједном. Поента таквих детаља је покушај да се реконструише историја локалитета који је у суштини изграђен од блата, дрвета и сламе. Да би разумели животни век сваке зграде, археолози користе микроморфологију, археоботанику, зубне наслаге, копролите, фитолите, биоархеологију и малакологију (проучавање мекушаца). Невероватни детаљи истраживања омогућили су драстично преформулисање неких од фундаменталних питања истраживања, попут оних у вези са почецима пољопривреде и седелачког живота. Поред тога, Ходер је два пута мењао тим археолога у 20 година и подстицао различите тачке гледишта и алтернативна тумачења. Није јасно зашто је Чатал Хојук напуштен, али чини се да докази указују на улагања у пољопривреду.
ИЗВОР: Great Events in Religion, An encyclopedia of pivotal events in religious history, Volume 1: Prehistory to AD 600, (2017), 9
0 $type={blogger}:
Постави коментар