Између 264. и 146. године п.н.е, Римљани и Картагињани су водили три рата позната као Пунски ратови који су на крају довели до уништења Картагине. Први пунски рат трајао је од 264. до 241. п.н.е. и резултирао је тиме да је Картагина изгубила контролу над Сицилијом од Римљана. Ханибал Барка је предводио картагињанску инвазију на Италију током Другог пунског рата, који је трајао од 219. до 202. п.н.е. У бици код Заме, 202. п.н.е., Сципион (који је због своје победе добио титулу Африканац) је победио Ханибала. Картагињани су тражили мир, који је трајао до Трећег пунског рата од 149. до 146. п.н.е. Трећи рат је завршен потпуним уништењем града Картагине и поробљавањем становништва.
Први пунски рат је вођен за контролу над Сицилијом. На почетку рата Картагињани су контролисали већи део Сицилије. Картагина је била заинтересована за трговину са другим цивилизацијама, а њена база моћи била је флота. Рим, с друге стране, није имао флоту, али је имао веома моћну војску. Због разлике у основама моћи, две силе су лако коегзистирале једна са другом све до времена Првог пунског рата. Оно што је довело до рата је захтев групе људи званих Мамертинци, који су преузели контролу над градом Месаном. Били су поражени од Сиракужана, а затим су их заузели Картагињани, који нису желели да Сиракужани заузму Месану. Мамертинци су тада затражили римску помоћ да се отарасе Картагињана. Римљани су одлучили да притекну у помоћ Мамертинцима и 264. п.н.е. преместили су трупе на Сицилију, које су успеле да преузму контролу над Месаном када се картагињански гарнизон повукао из града.
Римљани су преговарали са Сиракужанима и другим градовима на Сицилији и убедили их да се придруже Римљанима у рату. Због своје флоте, Картагињани су могли да задрже контролу над многим обалним градовима. За завршетак освајања Сицилије Римљани су морали да изграде флоту, а 260. п.н.е. римска флота је изашла на море и започела свој поход да протера Картагињане са мора око Сицилије. Римљани су победили у неколико поморских битака у периоду од 260. до 256. п.н.е.
Римљани су одлучили да испробају другачију стратегију за инвазију на Африку у покушају да поразе Картагињане на њиховој матичној територији и окончају рат. Римљани су пловили из Месане према Африци, али их је пресрела картагињанска флота. Картагињани су на крају били савладани римском тактиком и изгубили су више од трећине своје флоте, након чега су побегли из битке. Битка је одложила римску инвазију на Африку, али само привремено.
Инвазијска флота стигла је до Африке касније те године и оставила војску да опседа Картагину. Позивајући се на подршку за одбрану града, Картагина је од Грка примила плаћенике, укључујући спартанског генерала који је 256. п.н.е. предводио картагињанску војску у нападу на римску војску. Римска војска је разбијена, а опсада је укинута. Остаци римске војске евакуисани су касније те године назад у Рим. Тежиште рата се потом вратило на Сицилију. Од 254. до 243. п.н.е. Римљани и Картагињани су се борили на Сицилији, а ниједна страна није успела да добије предност у борбама. Затим 243. п.н.е. Римљани су са новом флотом могли поново да победе Картагињане на мору и зауставе доток залиха на Сицилију. Са губитком залиха и подршке, картагињански командант Хамилкар Барка (Ханибалов отац) био је приморан да се договори са Римљанима.
Ханибал је рођен 247. п.н.е. Хамилкар је био командант картагињанских трупа на Сицилији на крају рата и провео је остатак живота покушавајући да се освети Римљанима за пораз. Године 237. п.н.е. на верском фестивалу, Хамилкар је заклео свог сина Ханибала да се сећа да су Римљани били њихови заклети непријатељи. Исте године Ханибал је отпратио свог оца у Шпанију, где је остао до повратка у Картагину 228. п.н.е, након очеве смрти, да би завршио школовање. Вратио се у Шпанију 224. п.н.е. да командује коњичким снагама за свог шурака све док му шурак није погинуо 220. п.н.е. Војска је тада изгласала Ханибала за свог новог вођу. Ханибал се показао као одличан стратег и тактичар.
Ханибалово освајање Шпаније га је на крају довело у сукоб са Римљанима када је заузео град Сагунтум. Године 218. п.н.е. Ханибал и његова војска напустили су Шпанију и кренули ка Италији, где ће водити кампању наредних 15 година. Ханибал је повео своју војску, укључујући ратне слонове, преко Алпа у Италију. Његова војска није била довољно велика да заузме и окупира градове у Италији, па је Ханибал покушао да разбије римску конфедерацију, што би смањило моћ Рима и омогућило Картагини да добије рат. Године 218. п.н.е. Ханибал је поразио римску војску код реке Требије где се она уливала у реку По. Овом победом већина Цисалпинске Галије стала је на страну Ханибала. Следећег пролећа се преселио на југ, а Ханибал је успео да намами римску војску у замку, где је његова војска убила 15.000 од 21.000 римских војника.
Ханибал је наставио да пљачка и пали италијанска села, али није могао да заузме град Рим, нити су Римљани одустали. Победа код Кане била је Ханибалов врхунац. Наставио је да води кампању у Италији током наредних 11 година, али су Римљани полако добијали предност над Картагињанима. Картагињани су покушали да прошире рат, а војска је послата на Сардинију, али је због лошег времена одложена и стигла је после Римљана, који су их поразили. Ханибал је такође успео да убеди Филипа Македонског да нападне Римљане у Илирији. Римљани су окупили бројне савезнике у Грчкој, што им је омогућило да држе Филипа под контролом. Током 216. до 205. п.н.е. Ханибал је све више био везан за заштиту градова римских провинција који су стали на његову страну. Године 204. п.н.е. Римљани су одвели рат у Африку тако што су послали војску под командом Сципиона Афричког, покушавајући да окончају рат.
Са римском инвазијом на Африку, Ханибал је повучен из Италије да командује војском која је штитила Картагину. Године рата су коначно исцрпиле картагињанску војску и Римљани су је разбили са бојног поља. Пошто су изгубили битку, Картагињани нису били у стању да наставе рат и склопили су мир са Римљанима. Ханибал је помогао да се Картагина обнови након рата, што је изнервирало Римљане, који су га натерали у изгнанство 196. п.н.е. Римљани су наставили да прогоне Ханибала, а 183. п.н.е. он је извршио самоубиство.
Последњи рат, Трећи пунски рат, вођен је од 149. до 146. п.н.е. Римљани су инсистирали да Картагињани напусте свој град, што су они одбили. Када је опсада завршена и град заузет 146. п.н.е., 90% становништва је било мртво. Остатак је продат у ропство, а град Картагина је уништен.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 185-187
0 $type={blogger}:
Постави коментар