Иродовци су били јеврејски краљеви клијенти Рима који су владали између 37. п.н.е. и 92. н.е. на подручју које је укључивало значајне делове модерног Израела, јужне Сирије, јужног Либана и Јордана. Рим је именовао краљеве клијенте са ограниченим војним и пореским овлашћењима у провинцијама у Источном римском царству. Звали су се или етнарси или тетрарси; тетрарх је рангиран испод етнарха. Главна функција ових краљева клијената била је да спроводе вољу Рима.
Сенат је прогласио Ирода Великог за краља Јевреја 40. п.н.е. Он је заправо дошао на престо 37. п.н.е. пошто је савладао Антигона, његовог противника. Иако се називао краљем, Ирод је у ствари био етнарх. Назван је Ирод Велики јер је био први Ирод од кога су потекли сви остали Ироди. Био је и велики градитељ. Други јеврејски храм у Јерусалиму и амфитеатар у Цезареји били су два његова најмонументалнија пројекта. Остаци ових величанствених грађевина и данас се могу видети у Израелу. Без обзира на то, Јевреји су мрзели Ирода због његовог идумејског порекла и окрутности, посебно пред крај његовог живота. Био је подозрив и љубоморан, чак је убио и своју вољену жену Маријамну и два сина која је имао од ње. Према Новом завету, он је масакрирао невину мушку децу од две године и мање у Витлејему јер се плашио да би се тамо могао родити будући краљ (Мт. 2:16). Ирод је умро 4. п.н.е, а његова територија је подељена између његова три сина: Архелаја, Антипе и Филипа.
После Иродове смрти, његов син Архелај постао је етнарх над Јудејом, Самаријом и Идумејом. Суров човек попут свог оца, Ирод Архелај није имао ниједну очеву милост. Према јеврејском историчару Јосифу Флавију у Јеврејском рату, он је започео своју владавину убивши 3.000 људи. Рим га је свргнуо у 6. н.е. због велике непопуларности и његову територију ставио под римске прокураторе. Првобитно су прокуратори били финасијски официри бирани из коњичког (витешког) ранга у Риму, али су временом почели да врше и војна овлашћења.
Ирод Антипа (4 п.н.е.–39. н.е.) био је тетрарх над Галилејом и Перејом (у данашњем Јордану) 40 година. Пилат је дао Антипи да суди Исусу (Христу) из Назарета јер је Исус био из Галилеје. Антипа је поново изградио Сефорис у велику метрополу и саградио нови град, Тиберијаду, назван по цару Тиберију (14–37 н.е.), на југозападној обали Галилеје. Оженио се Иродијадом, својом нећакињом и женом Филипа (Боетуса), због чега га је Јован Крститељ прекорио. Ирод Антипа је дао да се Јовану одсече глава због овог преступа. Антипа је умро као изгнаник у Галији.
Ирод Агрипа I (37–44 н.е.), Иродијадин брат, био је унук Ирода Великог од Маријамне (коју је Ирод убио). Тонући под брдом дугова, дошао је на престо због пријатељства са Римом. Док је студирао у Риму, спријатељио се са Гајем Калигулом (37–41 н.е.). Након што је постао цар, Калигула га је поставио за краља и дао му некадашње територије његовог стрица Филипа, другог иродијанског тетрарха, и Лизаније, који је био тетрарх Абилене (близу Дамаска). Касније, 39. н.е. Калигула је протерао Антипу и дао његову територију Агрипи I. Затим, након Калигулине смрти, цар Клаудије (41–54 н.е.) му је дао и Јудеју, која је била под римским прокураторима. Агрипа I, човек кога су Јевреји више волели, владао је већом територијом него било који други Ирод. Убио је Јакова, Зеведејевог сина, а апостола Петра стрпао у тамницу да би угодио Јеврејима. Изненада је умро 44. н.е. од неке страшне стомачне болести. Када је Агрипа I умро, Рим је Јудеју вратио у руке прокуратора.
Ирод Агрипа II (50–92 н.е.) је био син Агрипе I. У време очеве смрти, имао је само 17 година, Агрипа II је сматран премладим да би био краљ. У 50. н.е. Клаудије му је дао Халкиду у јужном Либану, територију његовог стрица. Године 53. н.е. Клаудије га је разменио са некадашњим територијама Филипа тетрарха и Лизаније. Римљани су тражили савет од Агрипе II у питањима која се тичу Јевреја и дали су му власт над Храмом и постављањем првосвештеника. Агрипа II је Агрипа који је саслушао апостола Павла. Агрипа II је завршио обнову јеврејског храма 63. н.е, да би га видео спаљеног 70. н.е. од Тита, који је касније постао цар (79–81 н.е.). Агрипина сестра Берника била је Титова љубавница. Љубазан човек, био је последњи од каснијих Ирода који је владао.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 195-196
0 $type={blogger}:
Постави коментар