Дана 9. августа 378. н.е., источноримска војска под командом цара Валента напала је готску војску (састављену од Визигота и Острогота) која се улогорила у близини града Адријанопоља (који се назива и Хадрианополис) и била је разбијена. Битка се често сматра почетком колапса Римског царства у петом веку.
Током 370-их година н.е. дошло је до кретања народа из Монголије у источну Европу. Звали су се Хуни, из Монголије су их протерали Кинези. Од 372. до 376. године Хуни су протерали Готе на запад, прво из области Волге и Дона, а затим и Дњепра. Ово је гурнуло Готе у подручје реке Дунав и у Источно римско царство. Тражећи уточиште од Хуна, цар Валент је дао Готима дозволу да се населе у царству све док пристану да служе у римској војсци.
Римљани су пристали да Готима обезбеде залихе. Похлепни и корумпирани римски званичници покушали су да искористе ситуацију у своју корист тако што су или продавали залихе Готима које су требало да буду бесплатне или им уопште нису давале залихе. Током конференције између вођства Визигота и римских власти 377. године, Римљани су напали вође Визигота. Неки од вођа су побегли и придружили се Остроготима и почели да харају римским насељима у Тракији.
Током јула и августа 378. Римљани су преузели превагу и окупили готске снаге. Већина Гота је коначно одведена у залив у близини града Адријанопоља. Западни и Источни цареви су се сложили да раде заједно на Готима. Западни цар Грацијан са својом војском је био на путу да се придружи Валенту када је Валент одлучио да нападне Готе без Грацијана и његове војске. Крећући се из Адријанопоља против готског вагонског логора 9. августа, Валентов напад је почео пре него што је његова пешадија завршила распоређивање. Док је римска коњица јуришала на логор, готска коњица, пошто је опозвана из својих јуриша на околна села, вратила се и насрнула на римску коњицу и разбила је са бојног поља. Комбиноване снаге готске пешадије и коњице су се тада окренуле против римске пешадије и заклале је. Готи су убили две трећине римске војске, укључујући и цара.
Новом цару Теодосију I било је потребно све до 383. године да добије предност. Теодосије је успео да отера многе Готе назад северно од реке Дунав, док је другима било дозвољено да се населе на римској територији као римски грађани. Краткорочно, ово је окончало проблеме са Готима, али је поставило терен за проблеме Западног римског царства. Миром је Источно римско царство добило извор војника за своју војску. Ови војници ће се на крају побунити и кренути против Рима. Године 401. готски вођа Аларик је предводио готско-римску војску у инвазији на Италију. Инвазија је одвраћена 402. године, а Аларих је коначно пристао да заустави непријатељства 403. Мир је трајао само до 409. године, када је Аларик поново напао Италију и на крају заузео и опљачкао Рим 24. августа 410. н.е.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 1-2
0 $type={blogger}:
Постави коментар