Грчки драмски писац, син богате породице у шестом веку п.н.е., на Атици, Есхил је био трагичар у време када се грчко позориште још развијало од својих почетака као облик разрађеног плеса. За разлику од првих драма, изведених у част Диониса и под утицајем обилне количине вина, Есхилово дело је наглашавало природни закон и казну од стране богова, испитујући улогу његових ликова у ширем свету. Његово учешће као војника у Маратонској бици 490. п. н. е., када су инвазионе Персијанце успешно одбиле знатно надмоћније грчке снаге, вероватно је утицало на његов приступ. Персијанци су испричали причу о бици и први пут је изведена 18 година касније.
Од 70-ак Есхилових драма, само седам је преживело. То су најраније познате грчке трагедије, јер је он један од само три трагичара (са Еурипидом и Софоклом) чија су дела преживела до модерног доба. Седморица против Тебе је још један наратив битке, који се тиче оног о „седам“ митских хероја против Тебе након смрти Едипових синова. Молитељи су једноставнија прича о Данајевим ћеркама које беже од принудног брака, док је Орестеја трилогија драма о кући Атреја, почевши од повратка Агамемнона из Тројанског рата. Орестеја је имала трајну привлачност у савременом свету: на њој је заснована драма писца Јуџина О’Нила „Mourning Becomes Electra“ из 20. века, замењујући Грађанским ратом Тројански рат у позадини О’Нилове трилогије. Композитори Ричард Штраус и Сергеј Танејев су базирали опере на Орестеји, и многи други писци и уметници сматрали су убедљивом идеју о Фуријама који у Есхиловој трилогији обарају гнев богова на Ореста јер је убио своју мајку.
У извесном смислу, Орестеја није само најранија преживела трилогија грчких драма. То је такође једна од најранијих хорор прича, у којој Фурије прате Ореста пратећи мирис крви његове мајке Клитемнестре, и нагласак драме на идеји, тако резонантној у хорор литератури и причама о духовима, о натприродној, која захтева ужасну правду над преступницима.
Легенда каже да је Есхил умро под најчуднијим околностима, када је орао у пролазу испустио корњачу на његову главу.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 3
0 $type={blogger}:
Постави коментар