МАУРИЦИЈУС

• Главни град: Порт Луј
• Језици: 86,5% маурицијски креолски, 5,28% бођпури, 4,14% француски и 4,08% остали (попис 2011.)
• Етничке групе: 67% Индијци, 28% креоли, 3% Кинези и 2% Французи
• Облик владавине: унитарна парламентарна република
• Површина: 2.040 km²
• Број становника: 1.265.475 (2019.)

 

Верска демографија

Према попису из 2011. године, отприлике 48% становништва су хиндуисти, 26% римокатолици, 17% муслимани и 6% некатолици хришћани, укључујући адвентисте, англиканце, пентикосталце, презвитеријанце, евангелистичке протестанте, Јеховине сведоке, чланове Цркве Исуса Христа и чланове Сабора Божијих. Потоњи наводе да су друга највећа хришћанска група после католика, са око 50.000 чланова. Преостала 3% укључују будисте, бахаије, анимисте и појединце који не пријављују верску припадност. Више од 95% муслимана су сунити. Према речима председника Јеврејске заједнице, има око 100 Јевреја.

Према попису из 2011. године, становништво Порт Луиса је првенствено муслиманско и католичко, док остатак становништва острва чине претежно хиндуисти. Острво Родригез, на коме живи око 3% становништва земље, је око 90% католичко.

Постоји јака корелација између верске припадности и етничке припадности. Грађани индијске националности су првенствено хиндуисти или муслимани. Они кинеског порекла углавном практикују будизам, англиканство или католицизам. Креоли (особе афричког порекла) и они европског порекла су првенствено католици.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 46,3% хиндуиста, 32,5% хришћана, 17,9% муслимана, 1,3% нерелигиозних, 1,1% осталих и малих религија, 0,8% етничких религија и 0,2% будиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 48,4% хиндуиста, 32,8% хришћана, 17,4% муслимана и 1,4% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 44,21% хиндуиста, 33,06% хришћана (21,34% католика, 11,48% протестаната и 0,24% хришћана без деноминације), 16,85% муслимана (13,3% сунита, 3,45% исламских шизматика и 0,09% шиита), 2% нерелигиозних (1,88% агностика и 0,12% атеиста), 1,83% бахаија, 1,33% кинеске народне религије и 0,72% осталих.
• Према попису из 2011. године било је: 37,95% хиндуиста, 26,26% римокатолика, 17,2% муслимана, 5,82% тамилских хиндуиста, 3,86% хришћана, 2,25% телугу хиндуиста, 1,67% марати хиндуиста, 0,71% без религије, 0,7% Сабор Божији, 0,55% пентикосталаца, 0,51% ведских хиндуиста и 2,52% осталих.

Правни оквир

Устав забрањује дискриминацију на основу вероисповести и предвиђа слободу мисли и религије, укључујући право појединаца да мењају, испољавају и пропагирају своју веру или уверење у богослужењу, учењу, пракси и обредима, сами или у заједници, приватно или јавно. Ова права могу бити подложна ограничењима ради заштите јавног реда, безбедности, морала, здравља или права других. Устав такође забрањује да се захтевају заклетве противне верском уверењу појединца и забрањује обавезно верско образовање или присуство верских обреда у школама. Он даје верским групама право да оснивају школе и дају верску наставу члановима те групе. Ове школе су отворене и за општу популацију.

Устав каже да кандидати за законодавство морају да се изјасне као припадници једне од четири националне заједнице које се наводе у уставу: хиндуисти, муслимани, сино-маурицијанци или општа популација.

Кривични закон забрањује изазивање расне или верске мржње речима, радњама или објављивањем.

Парламентарни декрети признају шест главних верских група присутних пре независности 1968. – хиндуисти, католици, муслимани, англиканци, презвитеријанци и адвентисти седмог дана – и Цркву Исуса Христа, која је призната 1985. Ове групе добијају годишњи паушални износ уплате од министарства финансија на основу броја чланова који су се као такви идентификовали током последњег пописа. Регистар удружења региструје друге верске групе, које морају имати најмање седам чланова са одређеним руководећим дужностима. Министарство финансија може овим другим групама одобрити привилегије ослобођене пореза. Иако је регистрација верских група обавезна, закон не прописује казне за нерегистроване групе.

Верске групе морају да добију и боравишну и радну дозволу за сваког страног мисионара. Кабинет премијера је коначни орган за издавање ових докумената. Влада издаје боравишне дозволе мисионарима на највише три године, без продужења.

Веронаука је дозвољена у државним и приватним школама и на основном и на средњем нивоу. Католички катихизис се предаје у свим католичким школама, а по потреби и у државним школама, и предају га углавном лаици. Ученици могу да одустану. Католичке школе нуде часове грађанског образовања за некатоличке ученике. Нерелигијска настава о исламу и хиндуизму се нуди у приватним и јавним средњим школама. Верска настава у тим вероисповестима одвија се ван школског система.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Mauritius, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/mauritius/